Žena

558 К ЕНА

(_ Мевз Адепа |гру.

Рад сам да прикажем и у кратким потезима.

упознам читатељке српске „Жене“ и једном ретко лепом појавом у босанском животу, мис Аделином Ирбијевом и са њене две помогачице. Рекох појавом, с пуним правом, јер леп, узвишен карактер, као и племенита душа, несебичан, истрајан рад чине мис А. ђу-јеву једном занимљивом појавом, па и њене две помагачице. Треба да признам, да ово пишем и по туђим рефлексијама.

Мис А. пђу родила се 1833. г. у ВоуПапа Напу-у

у Енглеској. Пореклом из угледне, племићске по-

родице. Иако рано, још у детињству беше изгу-

била родитеље своје, била је врло нежно и добро

однегована. Већ у почетку своје младости одала се

и срцем идушом науци. По свршеним наукама, тежећи да што више зна и упозна — крене се први

пут са својом пријатељицом мис Макензу — 1859.

г. да пропутује Европу. Можемо мислити са колико се тешкоће тада путовало! Оне су ишле преко Немачке у Чешку, из Прага дођу у Будимпешту, одавде. преко Пожуна у Краково. Прелазећи преко Карпата.

деси им се већ прва незгода. Наиме неки претерано

_ревносни чиновник држао их је за уходе; да их ухватити и однети у Левочу, одакле се међутим брзо

ослободе.

После овога пута врати се са богатим утисцима. натраг у Енглеску, и напише књигу под насловом:

„Астоз5 Ффће Саграапз“. 1861. год. крену се опет на

пут преко Прага, но овом приликом за Балкан, јер их већ од пре поче занимати живот и судба сло-

венског народа. Пут их је водио преко Трста, Атине до Цариграда. Одавде греко Софије и Ниша дођу у Београд, пређу Босну, настане се у Сарајеву, а одавде су после пропутовале читаво полуострво. У

оно време је било врло тешко и несигурно путова-

ње по Балкану, но њих све то није застрашило. На Балкану је тада било још више беде и невоље, према којима нежно женско срце није могло остати равнодушно. Опаске своје изнеле су под насловом: „Пу-