Žena

234 ВАНЕЈЕКА

ком чину свога мужа, да разуме и узме учешћа, колико год може више, у свима пословима његовим,

да она буде увек његов највећи и најоданији пријатељ и повереник, али истовремено и најстрожији критичар, који ће непристрасно размишљати и расуђивати о свима његовим поступцима, увек готова да му изложи све што о његовим предузећима мисли, па макар му и то не било увек пријатно, ма то доводило и до извесних несугласица. Жена мора мужу бескрајно много веровати, а сама мора живети животом који ће не само бити чист и примеран у делима, већ и у мислима и намерама. Она

мора у моралном погледу стајати тако високо, да њен муж гледа у њој једно биће далеко чистије, узвишеније и боље но што је он сам. Сваки човек има своју савест, која га спречава да чини све што је ружно и подстиче га на добро. Али жена мора стајати у срцу мужевљеву тако високо, да му она преставља другу савест, још строжију од његове рођене. Ово се не постизава виком и домаћим сценама, услед којих су многи људи омрзли свој дом и бегају од њега. Ово мора свака жена да постигне својом истинитошћу, која не сме да преза никад ни од чега, одсуством сваког егоизма, чистотом свога живота, памећу и добротом, тако да њен муж верује у њу као у божанство. И кад би он неки пут, нагнат тешком животном борбом и хтео да учини што, што спада у област растегљивог морала, нешто зашто би и могао своју рођену савест ућуткати, његова боља савест, помисао на његову чисту жену, којој се то не би допало — треба да буде ту и да га спречи да не учини оно, што би се по обичном чаршиском моралу и могло чинити, али чврсти карактери и истински чисте душе себи не допуштају.

У материјалним питањима жена не сме да допусти, да јој муж затаји ма што, ма из којих раз-

лога. Она мора знати извор свакој пари која им дође у кућу, као и начин на који је њен муж стекао. И кад би се случајно десило да пут до истих

није био сасвим прав ни чист, она не сме да допу-