Žena

ВЕНА 598

Не удај се! (Приповетка.)

Госпођа Тинка била је врло несретна у браку. Она је много очекивала, а нашла разочарење.

И ако јој је брак донео мило анђелче, после три године отишла је оцу и покренула парницу за развод брака. ЈЊен човек је пречио развод свим могућим средствима. Кад није могао да спречи, тражио је чак п то, да се женско детенце одузме њој и даде њему. Као да је она најгора! Напослетку се погодише. Неће тражити од њега да јој врати мираз, нити ће тражити икакво издржавање ва себе или дете, само нека је мане на миру. Онда је пристао и отишао у Америку.

Њеној матери није било право онолико попуштање, али је у госпође Тине горела толика мржња против тога човека, да би радо ишла и у прошњу, само да се што пре отресе имена његовог.

Кад је дошла у материну кућу, јер оца није имала, отпустила је служавку и радила неуморно. Ван тога је сваки слободан чав посвећивала своме јединчету, Даници.

Дете је било паметно и живахно. Мати ју је помагала у учењу, да буде прва у школи, а ван тога, ју је још у детињству учила да не преза ниодкаква рада, п сладила јој је домазлук.

Само јој нешто није сладила. Мушки род. Још тако рећи од детињства учила ју је, да презире му шкарце и да се никад не уда. Као да јој се жуч попела у срце, па неће оданде напоље. Често је говорила кћери, нарочито кад јој кћи беше већ одраслија: Клечао је предамном као псето. И обећавао ми звезде. Но све то беше претварање. После ми је пио крв и јео ми је живот. Чак је једаред подигао п руку на мене. Онда ми је било доста.

Дете је волело матер и примало њене савете. А матп јој је толико говорила против мушкараца, да је Даница вапста веровала, да су сви они једнаки и једнако опасни и неваљали.

Њена стара мајка вртела је главом и говорила, јој: Шта радиш за бога2 То се не може добро свр-