Žena

ВЕНА 228

у свима другим случајевима. Зар не би свакидашњи несрећни случајеви били извор чешће љутње него данаср Зар не би на обе стране непрестано било рђаво расположењер Па ипак у доцнијим годинама се поступа управ овако. Отац, који истуче сина свога, кад овај сестри из несмотрености или намерно изломи какву играчку, па онда да новаца да купи другу нову, чини то исто: он кривцу досуђује вештачку казну, а природну он узима на се; а на тај се начин и његова пи кривчева осећања драже без потребе. А кад би настао, да се само накнади штета, било би на обе стране много мање срџбе. Кад би детету казао, да нову играчку мора набавити за свој новац, и да стога дотле неће добивати од оца ништа, докле се потребна сума не накупи, онда би увбуђење било много мање на обе стране, и дете би, у губитку, који овако осети, имало казну и најблажу и најбољу. Накратко дакле, система васпитавања природним последицама много мање квари нарав, јер, прво, она излази као чиста правичност, а друго, она иставља бевличну радњу саме природе на место личне радње родитељске. | пе зана у рак

Најпосле, из овога видимо јасно, да ће по овој системи одношаји између родитеља и деце бити више пријатељски, па, по томе, и од већега утицаја, „Бутња и у родитеља и у деце, ма откуд она долазила и ма се на кога одновила, увек је шкодљива. Али је најштетнија љутња родитеља на дете или детиња на своје родитеље, јер она слаби ону љубав, која је потребна у свакој доброј управи. Неизоставна је последица закона асоцијације идеја и у старих и у младих, да се ва ствари, које у нама непрестано изавивају непријатна осећања, везује одвратност. Или ип где је у почетку постојала наклоност, она се умањује или се претвара у хладноћу и мржњу у оноликој мери, колико је било непријатних утисака. Срџба родитељска, која налази одушке у грдњи и боју, кад се често понавља, не може проћи а да не отуђи синове и кћери од родитеља; као што и обрнуто вловољност и тврдоглавост дечја мора неизбежно слабити љубав родитељску или је и сасвим уништити,