Žena

224 ЕЗЕНРА

Отуда безбројни случајеви, да се на родитеље (особато на оцеве, којима се обпчно оставља пзвршење кавна), гледе с неком равнодушношћу, ако не чаки с одвратношћу; отуда тако исто и безбројни случајеви да се деца сматрају као беда и казна. Ако је дакле очевидно, а то је извесно свакоме, да отуђива: ње ове врсте шкоди здравоме моралном развитку, онда излази, да се не може довољно напрепоручивати родптељима, да прилике за свађу с децом својом избегавају што год више могу, и да се што више служе методом природних последица, која, ослобођавајући их од дужности кажњавања, отклања и ово узајамно огорчење и омразу.

Метода васпитања моралнога сношења природних последица, која је за рано детињство као и за доба, зрелости Богом одређена, исто је тако дакле применљпва и за доба потоњега детињства и за доба младићско, Користи видне од ове методо јесу ове: прво, што она из основа упознаје с добрим и лошим поступцима, који се виде из сопственог искуства њихових добрих п лоших последица; друго, што дете, осећајући само непријатне последице свога сопственога неупутног рада, више пли мање осећа јасно правичност казна; треће, што, увиђајући ову справедљивост казна и добивајући их не од какве личности него од прпроднога уређења ствари, дете нема повода да се љути на другога и да га мрзи; па и отац, вршећи сразмерно пасивну дужност, да доте само осети природне казне, очува у истој мери и свој душевни мир; четврто, што ће отклањањем обостраног огорчења на овај начин односи између родитеља, п деце бити много срећнији и од већег утицаја.

Данас деца сматрају родитеље само у пола као пријатеље своје. Пошто утицаји на децу зависе од поступања према њима, а ово се непрестано колеба памеђ мажења и претње, милости и ружења, благости и строгости, то она неизбежно добију о карактеру родитеља најсупротније појмове. Нека мати обично мисли да је доста, да свога синчића уверп, да је она његов најбољи пријатељ; и, претпостављајући да ће јој он то веровати, изводи, да ће и он тако чинити.