Žena

НАРЕЈЕО 411

Ано... ја сам жудећи за материнством изгубила љубав, а негујући љубав изгубила материнство.... Моја љубав погрешно је схваћена, а од кога..., Ано, ја не знам!7...,“ и тихи свршетак ове историје завршавао се у последњем напору да се одржи хладна разборитост и присебност... Ана Милорадовићева је пригушено плакала и кад је одмерено одкуцавање зиднога часовника утонуло у металноме јеку откуцавања подневних часова, на вратима се указа господин државни тужилац...., који пружајући свој цилиндер слузи улазаше у топли салон

своје жене..., поздрави се са гошћом, и као од сталне навике мирно, и са задовољством седајући рече: |

„Данас је зликовац осуђен без апелате!“ и тада отпоче сува, беспредметна приповетка о некоме зликовцу, који је убио жену и децу само зато што га је жена омрзла због напуштања и небриге.....

„Зликовац је имао смелости да то и призна!.... Ана Милорадовићева припи се уз своју другарицу, грчевито зари прсте у њена рамена..., и дрхћући слушаше тужну приповетку злочина, у којој је било свега само не узрока једне мржње, којој су као жртва пала и невина деца.

Бедни људи!......

6

Ш.

Зима, са свима својим нијансама престоничког живота милила !е споро... тромо и сваки њен нови дан био је и нови догађај у кући Марулићевој.

Дани, везани, скопчани са неким крутим алкама међусобно пре су личили по суштини на рђаву компоновану пијесу некој далекој срећи но што би одисали каквим дивним ритмом италијанске елегије ...

Па ипак у томе чудноме циклусу заборављених песама почивала је једна велика и несрећна душа са силним али и утуљеним светлом једне унижене али не и скрхане љубави.

Дани туробни немало као крик залуталог галеба, ноћи тешке притиснуте несаницом са многопремного суза...., све је у тој кући дрхтало и тре-