Žena

526 А ЕНА

у Бугара, него горе округла. Исто као и у њих, Маћедонаца.

Српски војници ништа нису тражили. Ни новаца ни јестива. За њима су ишла силна натоварена кола са храном. Не можеш им догледати краја, а вуку их коњи и волови. Па је било натоварених великих кола, које не вуку ни коњи ни волови, него иду сама од себе. Страховито тутње и кажу да је у њима нека машина.

Сељаци су износили хране војницима, и они су узимали „мила ради“, али су говорили: Доста сте «страдали и сиротовали!: Оставите себи. Србија нам је преправила и послала хране. Дошао је и генерал. "Зашао је један офисир са два војника по селу, те купише неколико прасица и мало живине. Људи су се устручавали да приме новац, та како би примили, али је онај официр платио и преплатио.

још после два-три сата оде српска војска, оде даље да гони Турке, кад пред вече стигоше с друге стране Бугари. Како су дошли, ту су и остали.

И Бугаре су лепо примили и бацали им цвеће. И износили понуде. Али већ сутрадан зашли су официри по селу, па узели све, где су што нашли. И што су људи могли да даду и што нису могли. И што су хтели и што нису хтели. Али нису плаћали, него су давали неке цедуљице. И казали: — Бугарска ће то једаред платити.

Но оно мало што је остало, узели су после војници. Улазили су у куће, као да су њихове. И говорили су: — Ми смо вас ослободили, а ви се још мргодите. Требало је да вам остане још на врату Турчин!

Сељаци су жудно очекивали да им оде та братска војска, ал' она не оде. Оно село, које су прво заузели Срби, остало је Бугарима, јер је тако ишла линија.

Кад су сељани насамо, шушкају међу собом: Коме ће напослетку припасти2 Србима или Бугарима, јер се прочуло, да је ова подела привремена.

осим учитеља и попа не беше никога, ко не би