Žena

ЖЕНА 521

желео да потпадне Србима. Та то су и били. А кад говоре о Бугарима, само кажу: Зулум, зулум!

Једнога дана зову пред општинску кућу све одрасле, који могу да понесу пушку. И узеше из тог малог села око 40 у војску. Кажу им: Не може то бити, да ми вас ослобађамо, а ви да не макнете ни прстом. И узеше све младиће, а и млађе домаћине. Одведоше и Растка. Али се већ чује, да се Бугари и Срби не могу да погоде о граници и да ће доћи можда и до рата. Наопако!

Мало се умирише када чуше, да ће решити руски цар. Али дође мучки препад бугарски на Злетовској реци, па онда на Брегалници. И између Бугара и Срба отпочео је рат.

Све је претрнуло. Мало ко воли Бугаре, сви би они да припадну Србији. Али тамо, у бугарској војсци су њихова деца. Како могу желети, да буду побеђени и да погину деца њихова 2

Станки је канда — најгоре. Не може да гледа снају, а снаја не може да гледа њу. Снаја сумња на ту жену, да би она волела да Срби победе, а Станка је једаред казала снаји: — Да се нисте градили Бугари, не би нам Бугари ни дошли.

Бугари су ружно прошли на Брегалници и свуда. У муци својој пребацише силну војску у Тиквеш, да тамо пробију. Тамо су бацили и добровољце из Маћедоније. Два им је дана трајала слава, па их онда подухвати српска војска и ужасно потуче. :

По свој Маћедонији пуче глас: Страдали наши, а погинуо тај и тај. Не знам ни данас откуд ти гласови2! Али се шире невероватном брзином и обично су истинити.

Допре и до Станке глас, да јој је погинуо Ратко. Кад су му другови бежали, оставише га тешко рањена на бојишту. Јова се завукао у комору, па се не појављује. Станка и Ружа наричу. Али онај страховити глас као да их је зближио и помирио. Говоре као две пријатељипе или као две несретнице — искрено. И нешто се договорише. Онај глас им допаде по подне. Пред вече се Станка нешто спрема.