Žena

536 А КО ВА

било јести. А било је доста гладовања. Било је забрањено да се узима било жита, било кукуруза, од људи. Ако даду и изнесу од добре воље, добро, а ако кажу: Немамо ништа, онда нема. У напуштеним кућама смело би се, ал тамо није ништа било. Што смо нашли мало жита, кували смо. Ко је имао клип кукуруза, био је богат. Да је било кога да продаје, могао је добити и 10 и 20 динара за један хлебац, ал' није никог било да продаје.

Бундеве и тикве биле су још зелене Многи су гладовали, ал нису смели то јести. Одговарали су и друге, јер ако тога једу, могу добити и кугу. Ал' неки не могу да се уздрже, него кажу: ја ћу да

једем па ма шта било. Још да је било соли, да се она зелена бундева мало посоли, па још које како, али соли нигде ни мрвице. Све смо јели без соли.

Када ми је сељак ово испричао, ја сам питао и њега, што сам питао толике друге: Ама по богу брате, кад сте већ јели зелене бундеве и кору од дрвета и пресан кукуруз, што нисте јели коњска меса.

Он се разрогачио: — Шта кажеш 2 :

— Кажем, што нисте јели коњска меса2 Имали сте доста угруваних и изнемоглих коња, који нису

низашта ваљали, до ли да их поједете.

— Зар Србин да једе коњска меса И он се окрете и опљуну. ·

— Коњ је чисто живинче. Толике војске су јеле коњска меса, а нису пре тога ни изблизу гладовале као ви. У Бечу једе данас скоро пола света коњска меса. Има ваљда 20 до 30 касапница где секу и продају коњско месо.

— Зар Швабе 2

= „јеек | Шабе.

— Само пази, како једу тако ће и проћи. Није бог оставио да се једе коњ.

(О овом питању говорио сам и са многим офисирима. Нисам чуо да је за време целог пута икоме падало на памет да се мало испомогну с коњским месом. Као што никоме није падало на памет да