Žena

РА Е ЈГА 555,

потпуно плав, мио п врло ваљубљив. Ја се од тада. нисам променио и, нећу се никада нп мењати,

Наталија: — 0!:

Гајић: Ивувевши у политици.

Наталија: — А!

Гајић; — Имам за то и извпњења.

Налпалија: — 0!2

Гајић: Ја сам народни посланпк.

Наталија: — А!

Гајић: — Дакле, као што вам рекох, био сам

врло ваљубљив, такав сам остао увек, па и данас .. пошто вас волим,

Наталија: — 0!

Гајић: — Не... не волим вас.

Наталија: — А7!

Гајић: — Ја вас обожавам!

Наталија: — 0!

Гајић: И дао бих свој живот, кад бисте и ви мене тако волели:

Наталија: — А!

Гајић: — Ви видите, ја понављам опет ону вечну“

песму, којом сам вам почео пробијати уши када сам имао срећу..

Наталија: — 0!

Гајић: — Кад кажем — срећу, --— претерујем.. Наталија: — А!2

Гајић: — Да, претерујем.., јер да вас нисам“

срео, ја не бих патио, као што сада патим.

Наталија: — 0!

Гајић: — Није то ништа... моји живци... Наталија: — А!

Дајић: — 'То је било у красноме Дубровнику... у морскоме купатилу... једног топлог августекога дана. Сунце влаћаше хоривонат, а море беше тако плаво... тако плаво, — да га човек од неба није никако могао раздвајати... и изгледаше тамо доле. пут Италије, као да се спајало са самим небом!

Наталија: — 0! Гајић: — Ја бејах у води... Наталија: — А!

Гајић: — Пливајући на леђима...