Žena

РЕНА 521

нији наиђе на све саме Миркове и Јованове, а не на Мирковиће и Јовановиће. Марко је страшнији од свих бугарских комита и он ће нас побити с њима заједно.

И ако су сами у соби, Јова се страшљиво окреће и говори јој: — Немој тако, ако Бога знаш, можемо настрадати. Сети се, како ти је прошао отац и брат.

— Они волију што су тако прошли, него да су постали Бугари, одговара она, а очи јој се напунише сузама, при спомену на оца и брата, које је толико волела.

Јову као да дирнуше мало женине сузе. Али јој ипак каже: — Ти знаш да нас наш поп не гледа радо. Пази да не настрадамо.

— Знам да нас не гледа радо, каже му она. И знам да све зло у селу долази од њега. Не допада му се већ ни свечарство. Он га нема, па би и то да нам отме. Њему је све бугарско. А никога нема, да га изведе на онај вис и покаже му оданде више Штипа град Краљевића Марка и да му покаже рушевине наших манастира. Чега има овде бугарског, осим попова и учитеља, које плаћају скупим парама из Софије.

У то време доби и њихово село школу и учитеља. Бугарску школу и бугарског учитеља. Зове поп и зове учитељ сељане, који имају мушку децу, да их даду у школу А пронели пре тога глас, да у близини крстари бугарски четник Михајло са својом четом. је ли истина или није, ко ће знати, тек они су тако пронели.

Има и Јова сина од скоро 13 година, па зову и њега. Дошао јова кући од попа и учитеља, па каже: — Даћемо ми и нашег Растка у школу. Само учитељ говори, да се не може звати Растко, него Ратко.

Кад је то говорио Станки, није јој гледао у очи, него у страну.

Жена побледе и ухвати се руком за главу. Шта кажеш 2 Растко у бугарску школу.

— Добро је да зна, каже он.