Žena

ЖЕНА 97

(ан Уме да се нађе.

— ВЗрнце из круга васпитања. —

Чудни смо вам ми људи!

Кад хоћемо орах да поједемо, скинемо му зелену љуску, разбијемо тврду кору, па још ољуштимо танку кошуљицу, и тек онда се сладимо језгром, срцем од ораха.

А кад оцењујемо дете и човека, не тражимо му срце, не гледамо му ~ душу, не ценимо га шта умно вреди, него му посматрамо тврду кору и зелену љуску, спољашност, и по њој га процењујемо.

Онако често и наилазимо, да је споља гладац, а изнутра јадац. Како радимо, онако нам и иде.

Колико смо се пута преварили у човеку! Или је лепо одевен, или је префињена укуса, или зна неке друштвене манире, или нам декламује какве отрцане фразе — нама је то мило и поклањамо му своје поверење и штавише поводимо се за њим. А иначе, може да не вреди ни плеснива ораха. Свеједно нам је.

С друге стране, кад наиђе човек у сиромашном оделу, ћутљив је, и не уме да се нађе, не клања и не скреће сваком с пута — нећемо га удостојити ни речи, или ћемо рећи штогод, тек да се рекне, јер нам се на први поглед чини, да му ни ораха не би из руке узели. А иначе, може да је мудре главе, добра срца и честите душе.

И мада смо се толико пута преварили и разочарали, и мада смо на том путу стекли горко искуство, не умемо да се отресемо оне привлачиве но варљиве спољашности. Блесак нам очи засени и лажни нам звуци уши заглухну, те не видимо даље и не чујемо боље.

Па, како смо собом (какви смо били и какви смо сад) задовољни, тако смо и са омладином, узданицом својом. Штавише, као да је у том школујемо: да привидност цени, да спољашношћу долази до успеха, да се по сваку цену уме наћи. Остало, како било.

Свет се данас жури. Брзо стиже, оштро ствара,