Žena

с

ЖЕНА 31

У своје време једино споља умели су се наћи. Али је све на том и остало, док се нису преживели. Погледајте их на шетњи, у кавани и где год се свет скупља. Стоје, окрећу се и оду. За њих ништа виша не вреди, ништа не постоји. још их једино гомила привлачи, гужва, пожар, сватови.

Иначе за собом оставе траг. За њих каже свет: Док су били млађи, умели су да се нађу. И

то је све. М. Ђ.

„а

Да ли да жена добије право гласа“

Немачки лист „Меџез Егаџепебеп“ доноси мишљења врло угледних књижевника и књижевница о питању, да ли да жена добије право гласа. У тим назорима огледа се све оно, што се може навести за и против тога питања.

Занимљиво је, да они који су против женског права гласа, као професор др. Георг Брандес и велики културни историчар др. Вилхелм Освалд, признају жени право да учествује у изборима и у сабору, али не желе да жена добије то право из чисто тактичких разлога. Они у политици заступају слободоумна начела, па се боје, да би жена, кад би добила право гласа, стала уз назадну клерикалну политику. Реч је о Аустрији, где живи већина католика, а католичке жене стоје под утецајем попова, (иду к њима на исповест) те би могле да доведу до победе назадну струју. Међутим професор Освалд признаје, да би у словенским земљама Аустрије било обрнуто. јер код Словена има жена јачу иницијативу и јачу вољу, те Словенке стоје на страни слободоумних начела.

На сваки начин, питање о женском праву гласа

· може се спорити, али се оно не може одгурнути

више у страну. Једна по једна држава у Европи, Америци, Аустралији увађа право гласа за женскиње, а где је уведено, тамо нема ни речи о томе,

да је штетно и да би га требало укинути.