Žena

216 ВЈ ЕЈЗ А

И оде као из пушке.

Оне ноћи Јулка није ни ока свела. Сад јој тек дође јасно, колико је претерала. И виде да то није било лепо. Истина, она га је стављала на пробу и та ју је проба спасла. Он њу није волео, он је безусловно бедан човек, његове песме су лажне. Њему је главно новац. Али шта ће са Ружом2 је ли смела сестру да увлачи у ту стварг Није било ни најмање потребно да тражи од њега песму за Ружу. Зашто да га онолико брука2 Кад јој је изјавио да хоће да узме и Ружу, онда му је требала отворено казати, да је оно била проба. И онда га одбити и метнути му мелем на рану. Обећати му да ће ћутати и ствар би била свршена. Што је год учинила преко тога, за то нема ни најмање оправдања.

Шта ће сад с Ружом 2 Мораће јој казати све. Ал' како ће Ружа то схватити2 Њу је употребила као неку брљу, бајаги ако у њу хоће да уђе, онда је — осуђен..

Целога дана у суботу она је обилазила око Руже и хтела да јој каже истину. Али чије могла. Одгађала је са часа на час, док није дошло вече. А већ увече изашао је њихов месни недељни лист. У подлиску је била песма под насловом: Њој Ружи. Ах! Велики је то препредењак! А сваки одељак се свршава са стихом:

„Срце ми сузи, живот дотужео Ох Ружо =“ Рудо,

Та је песма носила број 37. Дакле изгледало · је тако, као да су сеи оне прошле песме односиле на Ружу, само је сад песник постао јаснији и исписао још име. По вароши ће говорити: Гле, мислили смо, да се то тицало Јулке, а тицало се Руже.

Ружа је прочитала ту песму и одмах је нестало. Отишла је у најскривенији кут баште и шеташе.

— Ништа, помисли Јулка, разговараћу с њом кад се врати. Док је она тако мислила, дође јој отац. У руци су му биле новине. Он приђе јулци