Žena

РАК РА 217 и рече јој: — .Слушај дете, ти си овде у кући најстарија женска глава, па да се мало разговарам с тобом. јеси ли прочитала ову песму. И показа јој 37. песму: Њој — Ружи. — јесам, рече Јулка.

— Право да ти кажем дете, ја сам мислио да су се оне песме тицале тебе. И по целој вароши се тако узимало. Мени је то било криво. Ал' шта сам знао. Песнику не може нико забранити да пева, а имена није било и ако је он у својим песмама доста јасно описивао нашу кућу. Осим тога сам видео, да га ти не мариш много. Па мишљах, мани га. Али сад је постао отворенији и показао, да се те песме тичу наше Руже. ја бар тако мислим. Па ако је тако, и ако је ствар озбиљна, ја мислим да он за нашу Ружу не би био баш рђав ђувегија. Девојка је, треба да се уда. Шта ти мислиш2! Ти се можеш удати сваки дан, али са Ружом је мало теже. Ја не верујем, да може сваки дан добити таквог ђувегију. Човек има свог занимања, књижевник је, а не чује се за њим ништа ружно.

— Па не би било згорег, рече Јулка. Само ако Ружа хоће.

— Шта не би било згорег2! љутну се он. Било би то веома добро, кажем ти. И ја те молим, да не фантазираш, него да и ти разложиш сестри, да се не дури...

У тај мах се отворише врата и Ружа ступи у собу. Отац и старија кћи беху у једној страни собе и у онај мах ћутаху. Ружа је ишла средином собе, и није их ни опазила. Али како изгледаше 2 Главу је оборила, ишла је лагано, али јој лице светљаше необичним сјајем. Груди јој се лагано, али видно дизаху и спуштаху. Озарила се, и у онај мах беше ако не лепа, а оно пријатна.

И отац и старија кћи осетили су, да је тај преображај произвела у њој она песма. Отац се обрадовао, а јулку је то толико изненадило, да умал: није гласно узвикнула: Ах!