Žena

ЖЕНА 5

Загонетан грех. (Необична судска расправа).

Господар Симу познао сам „на злу месту“, у кући, о којој вели наша народна пословица да је — кућа необична. Мислим да је на вратима собе био исписан | број 178. Та је соба била са гвозденим вратима, што их преко ноћ затварају са четири кључа. |

Господар Сима био је трговац у бачкој варошици, а становништво те варошице било је у главноме полу српско, а полу немачко. Он ми је у оној необичној соби, од ујутру до увече, причао о своме Пипики. Ја и данас не знам, како се управо звао својим крштеним именом тај Пипика. Само знам, да је био седмогодишњи дечко. А отац његов, када причаше о њему, говорио је толиким заносом и слашћу, како сам само слушао говорити једног католичког свештеника о рају.

Пипика је заиста био редак дечко. Да чујете само, како се понашао онога дана, када су жандари затворили тосподар-Симу. Било је то 1914. године, сутра. дан, када је Србија одбила аустро-угарски ултиматум „и рат између Аустроугарске и Србије била свршена ствар. |

До онога дана важила је српска пословица: Два _ без душе, а трећи без главе. Од оног дана било је доста, да буде ма само један без душе, па да други остане без главе, нарочито, ако је тај други Србин. Трговац, Немац, којч је био господар-Сими конкурент и преко пута од њега имао дућан, шануо је жандарима. нешто на уво. Доста је било и то, да је госпо_ дар Сима редован претплатник „Заставе“.

Ујутру, после 4 сата већ се развиђавало, када упадоше три жандара у господар-Симин стан. Време беше топло, а прозор спаваће собе из дворишта отворен.

Туда је ускочио један жандар, па отворио врата

другој двојици и пустио их унутра. Жандари су стали пред кревете и домаћи се про-

будише. Господар Сима, његова жена Смиља и Пипика. Жандарски наредник уозбиљио се као цар Вилхелм,

кад је говорио о новој подели света и рече: — У име