Žena

ПН | ЖЕНА А И какви смо с друге стране. Спори смо, млако-_ ње, оклевала, остављамо за пролеће и: вичемо, лако | ћемо, лако ћемо. А кад видимо, да смо на крају и | ла можемо закаснити, онда дај, држи, не дај; и сти- | ћи ћемо мети, али уз какву штету, то не истражујте. | Као што добро рече један наш велик говорник. Коњи су се у белу пену дали и нама. на колима душа да | испадне, али смо макар у последњем тренутку стигли | мету, стигли, и утрчали у железнички воз. Тек кад смо стигли мету, опазили..емо, да смо с кола изгу: били — шараге. | МЕ АИ Но није данас баш згодно говорити о том, какви смо. Могу неком криво учинити и ускршњу радост помутити. Ако се нађе когод да је погођен, нека не замери и нека опрости, Ускрс је, а Ускрс је празник | праштања. (о : У Хоћу да изнесем две-три слике и прилике и раз- | лике у нашем друштву.

Ж Нису ни сви прети на руци једнаки, па не могу ни људи бити једнаки — велите ви. То велим и ја, | али још додајем: Кад руком радимо, помажу нам сви | прети, кад рукавицу облачимо, навлачимо је на свих пет прстију и кад руку негујемо, нећемо заборавити | ни малога прста на њој. · = Узмимо склоп друштва. Он је скроз лажан. Ко има доста имања и много, имаће још више, а ко нема ништа или мало, остаће му то или ће изгубити и то мало, што има. Онај што има, носи се лепо, фино, богато и храни се за пуним столом. а онај што нема, носи се како може и храни често сувим хлебом. Но није само то. Има неко фино и богато одело, само није новога кроја и није утегнуто, ми га познамо и не пуштамо ни у један ред с нама, него га гурамо за леђа. Ту не помаже дакле ни углађена спољашност, | за коју смо иначе много заузети. Но да видимо, како је у Србији. Тамо је најбогатија кућа Самуровића из Мачве, у целу Прњавору. Имају хиљаду ланаца земље. За њима долази _ меколико њих, можемо их на прсте избројити, са по