Žena

ЖЕНА 228

Три песника.

Три песника састаше се После трудног рада,

Да докуче шта би била Песнику награда.

Први рече: „Шта ја хоћу, Ви то добро знате! Сваку моју нову песму Дукатом да плате.

Чувен да сам... Да ме знају Са свих страна људи... Свакој дивној женској срце, Да сам ја у груди.“

Други збори: „Моје жеље Другом циљу јуре:

Тамо где се узвик чује, Борбе, туче, буре.

Желео бих да ми песме По сред боја броде, Заморене див-јунаке, К'а победи воде.“

Трећи — ћути. Не говори, Спопала га туга

И тог часа зачула се Песмица из луга.

Младо момче, крај оваца Запевало сетно.

— „Моја песма!“ — рече трећи Слушајући сретно.