Žena

ЖЕНА | ЛАВА.

— Јер, то је прави циљ. А у том послу помаже им оштро и тврдо оружје, које још боље наоштри измишљотина која се роди у блату њихове душе затајених греха и гнусних жеља... М све то окитити у форми једног писма, а не потписати, то је права наслада оних бездушника и покварених, код којих је у већој мери кукавичлук од нитковлука.

Могуће је, да се варам, али ја више поштујем оног крадикесу, који завлачи руку у туђ џеп, да одонуд украде новчаник или сат, него онога ко се скрива за бедем безимености као опадач и лажов, који када је написао, или дао написати измишљотине своје, опет хоће да је правилан, опет залази у друштво, навлачи рукавице и надаље остаје друштвени господин или госпођа, тражећи себи оно достојанство и пошту, које само поштеним и честитим људима припада.

Занимљиво је, да има људи, који се ви у сну не могу сетити овакових лажи и ни за коју цену не би починили ту нечовечност. А има опет, који нам се приближују слатким осмехом, раширеним рукама, слаткоречно, али наша душа осети, као да јој неко шапуће: то је све лицемера, све лаж; то је приближивање дивље звери, која хоће да угњави своју жртву...

Писци анонимних писама спадају у ову врсту, па зато је саветно свакоме пазити, да се од оваких људи чува и клови. Нека нико не отвори отворе своје душе при првим речима.

Анонимна писма се много пута крену на свој кобни пут из мирисаве и окићене, богато намештене собе. Деси се, да их прати лак и пакостан осмејак или сретан уздах и писац броји часе, дане: та већ је тамо рана, коју је хтео изазвати. Већ је крв облила бледо лице, на које је невидљив ударац пао, или се и котрљају прве сузе. 1

И те ноћи задовољно сања даље. Разуме се, да га савест не мучи, јер се страшљивци само очевидности плаше, а од недоказаног, тајног и великог греха судбине — никада... |