Žena

ова ЖЕНА |

Јер поново кажем: има људи-којима верујемо и

који су нам увек мили и добродошли. А има других, од којих се плашимо, као од врела гвожђа. И има. нас, који ћемо мало дубље загледати у нашу душу и тамо наћи најлепши и најдрагоценији дар Судбине: чисту савест. И то којој не могу наудити и досадити анонимна писма, драги моји пријатељи! Ударац, ако и створи рану: има за њу лека да се извида и на том месту у будуће биће тврђи оклоп. ___А иу то не треба нико да верује, да је стање тамо иза анонимног бедема баш тако сигурно и добро. Ни близу. Написана реч остаје као доказ, а слова имају своја различита лица, баш као и људи. Некоји пут, са свим случајно их упознамо. И тражимо везу између писца и покретача. А рука судбине нам показује пут. Јер ако дају, да им други пише писмо, то онда ту тајну већ двоје знају, двоје деле велики грех и питање је, да ли је обојици од једнаке вредности ћутање. Фаталисте верују, да се свака тајна мора открити, пре или после. А страх овог веровања често пута. узнемирује, ако баш и не савест, а оно сан поједином ановимном писцу.

То је већ рука Судбине. А та рука је увек спремна на ударац и стоји изнад сваке покварене душе, Јер то је тек вероватно, да није први степен поква"рености лаж и клевета. Ту је већ трулеж. Који се само са патњом понижења даје очистити. — А ово чишћење боле —- страшљивце два пута више, јер не могу ићи уздигнутом главом, ведрим челом као сви поштени, који су уверени, да иза мирно и стрпљиво сношене туге и бола мора доћи равнотежа правде и да "ће незаслужна патња бити почетак једног лепшег и бољег живота.

Или ако ко не верује у добро дело, верује у хи- | _ Љаду пута доказану правду и да се добро увек не награђује, али рђавом делу увек уз раме иде и нераздвојљива казна. |

Па зато против анонимних писаца се можемо са-

=>

с