Žena

_ЖЕНА 238

! у мо овом филозофијом борити. А што је још паметније, да им писма не прочитамо. Истине ћемо и тако врло мало наћи у њима. Излишно је, да нам душу рани. Али ако смо га већ прочитали, трудимо се, да га заборавимо, задржавајући из њега у намети само једно, а то је, да не будемо свакоме интимно искрени. Јер богме, реч човек је материјална реч, у којој има много разне материје, па и покварености. Покварен, труо и прљав црни свет покрива не једна изврсна спољашност. И човечанско достојанство много пута опориче у духу културе однегован анонимни писац | — створи, него људождер у својој полудивљој форми. И у том су сличне те врсте људи: желе да виде крв својих ближњих. Само што се потоњем јеш даје · опростити, јер се није подигао на онај врхунац свог човечанског рода; док је онај први већ пао у понор и бездан. А свукла га је од онуд прљавштина и гад његове душе доле у прашину....

Вилањ, (Барања) 14. окт. 1919.

а тоетецг Мирко Михалшћ.

Разне белешке.

Жена после рата. У овоме рату моргле су жене да се ·_ баве индустријским и другим подузећима, па да се баве и оним подузећима, која стоје под државном и војничком управом. Кад се мужеви кући врате то ће донекле престати, ипак ће се показати празнина у мушкој радној снази и ту празвину мораће и опет женскиње попунити. Оне женскиње, које се за време рата посветиле болничарској струци бар ће један део остати веран том позиву. Стручно образоване болвичарке наћи ће место опет у болницама и клиникама, нарочето код породиља и заводима умоболних. Па иу другим научним струкама као на пример у лекарницама и кемијским' _ заводима, у шећерним фабрикама и код великога подузећа