Ženski pokret

културе. И треба да изгуби смисао да живи па да постигне свој унутрашњи идеал савршеног братства достојног поштовања живих бића. Трагедија је човека, и одлика и достојанство његово, да лебди између два света: метафизичког, више духовног, и емпириског, обичног, реалног, материалног. Оно што човек може то је да воли људе и да цени живот сваког појединца. У то не сумњамо човек не може да воли све људе конкретно: једно срце је и сувише мало за све болове и радости у свету. Али он може да их воли апстрактно т. ј. разумом, зато што треба. Ми можемо у свом животу да опазимо како наша природа економише у том погледу и како. наша љубав добија једну апстрактну форму социалних начела како идеја милосрђа уступа пред идејом. друштвених рефорама и друштвених покрета, и чисто моралних. Ми можемо да видимо како је некад потребно да затворимо очи пред призорима бола да бисмо дошли до остварења крајњег циља. То је ваљда трагедија друштвених контрадикторних односа и историје. (С друге стране природа нас ограничава да не мрзимо људе, и у нашем егоизму, дајући нам осећање макар рудиментарно и неразвијено, јасну идеју или бар слутњу јединства бића. И то долази практично можда више у обзир него прво). Овакав облик љубави би био рационалистички: волимо људе јер треба да их волимо; разумно је да их волимо; и волимо их разумно, економишући са собом и са њима. Али та спољна рационалистичка форма љубави није довољна изгледа увек бар у великим историским или личним тренутцима. И Кант је осетио потребу ослонца на мистичкој стварности. Потребна је једна мистичка љубав, љубав конкретна, љубав изнутра, љубав можда при унутрашњем за нас непознатом додиру бића, али не посебних индивидуалних бића, већ општег универсалног бића. То је мистичка хришћанска љубав и она има више снаге и полета. Са гледишта овакве етике, само ако одржавамо живот, ми имамо права да га стварамо. Индиферентни према животу с каквим правом можемо да га стварамо? Ако допустимо да умиру милиони људи, ми смо расипници онога што нама гoсподари и ко да нам верује да ћемо ми чувати животе других око себе? Живот је један и општи. И пред њим у свима његовим облицима да приклонимо главу као пред највишом тајном и најмистериознијом појавом. Он ограђује индивидуу од индивидуе,.

7 и 8

Зашто треба да помогнемо гладне у Русији?

205