Ženski pokret

матером, она проводе своје детињство y страху и сети, без весеља и без радости. У тај једнолики, сури, безизразни и безизлазни живот, још једино пролеће, песма и љубав могу унети мало лепоте и cpeћe. Треба добро познавати тај живот, да би ce могло појмити, шта за те људе, који су целу зиму провели no мрачним дућанима грчећи ce поред мангала, којима je једина забава била да грде шегрте и укућане, могу значити они први топли пролетњи дани, кад ce изађе y поље на теферич, простре ћилим по трави, седне испод једног дрвета y цвету, гледа y плаву даљину пред собом и слуша Коштана, како пева. Сва поезија живота, коју y тим малим местима, ти мали људи имају прилике да осете, налази ce ту, y том једном тренутку скупљена и усредсређена, да свом силином својих утисака пробуди, распламти и разбукти све оно што су они годинама y себи угушивали и сузбијали. Једна мелодија, један сунчан зрак, један Коштанин поглед довољни су, да сви њихови рачуни оду y ветар, да ce све њихове муком стечене навике забораве и да ce из корисне животиње, која ce годинама y њима гајила уједаред ишчаури човек, онакав, каквог га je Бог створио, божји човек, човек који лудује за оним што je лепо и бескорисно, који хоће да живи за то да воли и да ужива y лепоти. Жена, деца, кућа, дућан, тезга, пазар, све ce то измиче,. губи, бежи испред њих, и они ништа више не виде и не чују осим једног бескрајног плаветнила, које ce над њима лелуја и једног женског гласа, који y зраку трепери. Можда баш с тога су тако дуго били затворени и лишени сваке лепоте y животу, они су сад изненађени, не умеју да ce нађу, да ce одбране и одоле јачини утисака који их обузимају. Сунце, пролеће и музика ударају им y главу као ново вино, и они као пијани и луди иду за зраком, песмом и Коштаном. Као онај свирач из приче што je својим свирањем измамио пацове y шуму, тако и Коштана својом песмом води целу варош за собом. Међу првима je Стојан, син Хаџи Томин. Сит и уморан прозе ћифтинског живота, он гледа да као његови другови, синови богате буржоазије y Европи, нађе себи одушке и стресе са себе ћифтинску мемлу, дружећи ce са глумицама и певачицама. За њим долази Асан, Циганин, који je оставио оца, паре и конопљу, узео грнету, па пошао за Коштаном као месечар за месечином. Од старијих тј je први Митко. Он ce „већ луд и родио“,.

5 и 6

Кошт a н a

257