Ženski pokret

љењу његових жеља. Ми морамо даље раширити границе појма проституције, Када се млада, весела девојка уда за старог мрзовољног, богатог, високог достојанственика, кога иначе не би погледала, и то је проституција. Тешко је то поред свег гнушања бити праведан, када се узме у обзир сила сексуалнога нагона, односно жеља за еротичним уживањем и тако неједнако раздељено животно добро међу споловима. Релативно мало тајне проституције, (реглементација је већ одавно укинута) имају скандинавске земље, где су врло развијене социјалне институције, где је велики проценат жена у јавним, лукративним звањима, где су заступници вере, протестантски епископи и пастири напустили интразигентна становишта и учење да је свако сексуално општење, чија сврха није оплођење, прави грех, где се на селима од еугенетичара држе предавања о употреби антиконцепционих средстава. Пригодом конгреса за сексуалне реформе у Бечу године 1930 послао је професор университета у Стокхолму, Др. Алмквист, сексуално морални кредо, који гласи за оба спола једнако и следеће: „Осећај одговорности према другоме, поштовање према самоме себи, верност и ексклузивност док извесни сексуални односи трају. Не завађати никада сексуално општење из забаве и против воље. Не стварати децу, ако морални и социјални моменти нису згодни за њихово подизање, него спречити зачеће апстиненцијом, ако то није могуће, антиконцепционим средством. У случају потомства, било брачног, било ванбрачног, не бранити се својих очинских и материнских дужности, већ их најсавесније испуњавати." Када ови назори постану својствени свим људима, и дођу до изражаја у нашим друштвеним уређењима и законима, проституција ће лежати на самртничкој постељи али пре не. Праг

Др. Јулка Хлапец-Ђорђевић

НАПОМЕНА: Г-ђа Др. Хлапец-Ђорђевић је сигурно написала горњи чланак под утиском чланака, које смо објавили у претпрошлом броју „Женскога покрета". Из овог њеног чланка закључујем да сматра мере за борбу против проституције, и венеричних болести, које су износиле г-ђе Др. Маша Живановић и Вера Кићевац за недовољне, као и да оне нису довољно дубоко продрле у цео проблем. Ја опет налазим да Др. Хлапец-Ђорђевић није у своме чланку открила „срж“ проблема про-

ституције и то стога што посматра тај проблем само са гледишта данашњега доба, које је баш у сваком погледу сасвим непримерно да на основу појава, које имају све знаке дегенерације, доносимо закључке, који би имали трајну вредност, и који би нам могли указати прави пут и циљ. Све је данас хаотично, све и социјални и културни живот јури данас ван правога пута. Иако данас постоји „императив" сексуалнога нагона, може постојати, и то само примитивно, не истински, само услед дезоријентације у свима гранама живота. Као феминисткиња морам најенергичније устати против тезе: да би жене морале узети за полазну тачку борбе против проституције „биолошки феномен сексуалнога нагона и његов императив". Г-ђа Хлапец-Ђорђевић наводи у своме чланку познату изреку Масарика, да се мушкарац шета између проститутке и Мадоне. Из ове изреке она закључује, да Мадона мора сићи са свога високог пиједестала ако хоће да се уклони проституција. Да ли је онда још Мадона, када сиђе са високог пиједестала? На крају још то, да речи професора Алмквиста, којима она свршава свој чланак, и које треба да потврде њена излагања, апсолутно не праве никакве концесије „императиву мушкога сексуалнога нагона“. Надам се да ћу имати прилике, по питању, о коме говори г-ђа Хлапец-Ђорђевић опширније писати у идућим бројевима нашега листа.

Штеби Алојзија

PRAVNI POLOŽAJ МАЈКЕ I DJETETA

II Neudata majka 1 njeno dijete Problem nezakonite djece jedan je od najvažnijih socijalnih problema, a uslijed toga i pravnih proiblema, jer dobro zakonodavstvo mora da rješava socijalne probleme. Broj nezakonite djece razmjerno je velik u svim evropskim državama. Njihov pomor veći ze od pomora zakonite djece. Žalosna je pojava da je zapuštenost nezakonite djece znatna, pa uslijed toga i njihov kriminalitet. Stoga je u interesu društva, a i pravičnosti, da se zakonski položaj vanbračnog djeteta reguliše što shodnije svrsi. Po zakonima, koji su na snazi gotovo u svim državama Evrope i po današnjem pravnom shvaćanju, svi su лjudi jednaki i trebalo bi da uživaju i da imaju ista građanska i osobna prava. S tim shvaćanjem nije u iskladu zakonita nejednakost bračne i vanbračne djece, jer ako se zakonitoj

146

ŽENSKI POKRET

OKTOBAR, 1932