Ženski pokret

деклет (то je социјалистичка женска организација) и претставнице домаћица". Дакле „ вeћ пре неколико година" је била у Љубљани анкета о томе истом нацрту закона за домаћу послугу, који је тек сада пробудио Организацију кућне послуге и заинтересовао за ово питање Централни секретаријат. То значи да пре неколико година нико од њих није сматрао за важно да о томе поведе дискусију. Као да то питање тек од сада постоји. Зашто, напослетку, они сами од себе нису до сада тражили да се законом регулише однос између домаћице и њене помоћнице? Била је чак дужност Централног секретаријата Радничких комора и „Организације кућне послуге‟ да давно траже законску заштиту за послугу. И зашто се бацају камењем на Женски покрет, који се дрзнуо да још пре неколико година, без дозволе свих могућих „компетентних" фактора, тражи да се такав закон донесе, да потражи тај првобитни нацрт закона, расправља о њему, и кроз све ове године са осталим женским организацијама преко Југословенског женског савеза, и са савезних скупштина, да стално захтева да се законом регулише положај домаће послуге, која је једна важна грана рада у којој се запослава велики број жена. III У овоме чланку се нисмо осврнули на суштину закона, пошто о томе намеравамо да говоримо другом приликом, већ смо се осврнули само на факта, која доказују на како се површан начин информише јавност. Г. Велибор Глигорић је на крају свога чланка „Равноправност жене“ направио следећу констатацију, после своје анализе рада „сифражеткиња": „Поступак женскога покрета према пројекту закона о кућној послузи открио је, да он није према правима жена начисто. Показало се поред тога да тај покрет дели жене на две категорије. Оне, које се поред свих сифражетских парола угодно осећају у своме положају, стварајући себи интелектуална занимања с конференцијама о равноправности жене, и оне, које и ту сифражетску „равноправност" осете неки пут као бич на својој кожи“. Нека нам буде дозвољено, да после анализе о начину рада наших социјалних правичника, и ми кажемо своје констатације: „Поступак социјалних правичника према социјалним проблемима открио је да они нису са правима свих људских бића начисто. Показало се поред тога, да социјални правичници деле људска бића на две категорије. Ону која се поред свих социјалних парола угодно осећа у своме положају, стварајући

себи уносна занимања чланцима и говорима о социјалној неправди, и ону која и ту социјалну „равноправност“ људских бића осети неки пут као бич на својој кожи“. Београд.

Управа Женског покрета

Predsednica Internacionalne feministične alijanse, Cobrett-Asfiby, v Indiji

Indijske žene se z veliko vnemo bore za izboljšanje svojega položaja in uporabljajo vsako priliko za svojo propagando. Tako so n. pr. za bodoče voltive poslale kandidatom vseh strank vprašalne pole, da bi iz dobljenih odgovorov spoznale stališče, ki ga bodo stranke zavzemale napram zahtevam ženskih organizacij. Sklicale so za december konferenco, na katero so povabile angleške žene kot častne goste. Odzvale sta se g. Corbett-Ashby in drica Maude Royden, ki poletita v Indijo z letalom. Angleške žene se zavedajo, kako velikega po mena je bodoča konferenca za indijske žene, posebno v tem momentu zgodovinske važnosti, koangleški parlament razpravlja o ustavi za Indijo, m so zato poslale svoje najuglednejše voditeljice:, gg. Corbett-Ashby in dr. Royden. Gospa CorbettAshby je postala kot zastopnica vlade Velike Britanije pri konferenci za razorožitev in s svojim delovanjem zelo uvaževana internacionalna osebnost, a tudi njeno delo v političnih ter gospodarskih organizacijah je tako vidno, da bo brez dvoma iz svojih bogatih izkušenj lakho najbolje svetovala indijskim zborovalkam; saj se je od vstopa v javno življenje predvsem zanimala za osvoboditev indijske žene. Driča Royden pa kot voditeljica religioznega življenja in kot splošno spoštovana cerkvena propovednica lahko najbolje vzbudi v zborujočih ženah s svojimi sijajnimi govori nove duhovne moči, ki bodo potrebne zborovalkam, da preko vseh ovir, ki jih nastavljajo ofocijelni krogi in privatne organizacije gredo naprej po svojem načrtu, da ne klonijo v svojem započetem delu. Iskreno veselje, ki je zavladalo med indijskimi ženami po odzivu obeh »častnih gostov«, ne izvira toliko ob pomisli na materijelno pomoč (v An n ’’ ;!; so zbrali v ta namen precejšne svoto), ampak bolj na dejstvu, da ta poset na novo pokaže tesno vez med ženami z zahoda in onimi z-vzhoda v njih stremljenju za edinim ciljem: delati za človečanstvo. V aprilu se vrši kongres Internacionalne'Feministične alijanse v Ankari, torej bo imela predsednica Ashby priliko, da s kratkim presledkom nadaljuje vzajemno delo žen, ki se bo začelo v Karaehiiu: polagoma prodira gibanje žen zanjih osvoboditev tudi v Orientu. Iz lista »Women’s International League«. prevela štebi-Pleško Cirila

štebi - Pleško Cirila

128

ŽENSKI POKRET

DECEMBAR 1934