Ženski pokret

рат. Резултат ратова није крај приче за децу са моралним закључком да су праведни награђени резултат рата је беда, пустош, жалост с обе стране границе, а оно што се добило или изгубило стварно биће повод за нов рат и прећиће опет можда из руке у руку. * * Да је тачно да жене имају разумевања за рад на миру видимо из историје рада њиховог на томе пољу. Највише је урадила Лига жена за мир и слободу која је основана 1915 усред рата, у време најжешће распаљених страсти и мржња између зараћених народа. У том најнепопуларнијем и најгорем моменту за такав рад неколико храбрих жена одлучило је у Хагу да се боре против општег лудила. На првом састанку стекле су се Холандкиње, Бергијанке, Енглескиње и Немице. Та мала група жена успела је да припреми први конгрес исте године 1915, који је окупио 1136 делегата из 12 земаља. Тешкоће тадашњих прилика нису омеле жене да дођу на састанак, јер видимо леп број делегата. Све зараћене државе пратиле су сметње, Енглеска је чак успела да спречи делегацију да отпутује. Тај скуп је одржан под именом „Интернационални комитет жена за трајни мир“ са мисијом да извршује резолуције доношене на конгресима и да организује један интернационални конгрес жена у времену и у месту где се буде одржавала конференција сила која he радити на уговору мира. Од неоцењиве вредности је заслуга тих жена што су прикупиле за време рата први пут претставнице непријатељских земаља и што су покушале да поставе организацију света после рата права идеја Друштва народа —износећи брижљиво спремљен програм врзо важан за продирање интернационалних идеја. После конгреса програм је поднесен американској и европским владама. Програм је нарочито заинтересовао Вилсона који је изјавио претседници г-ђи Џен Адамс: „Ја сам студирао све резолуције и сматрам их за најсавршенији и најпотпунији предлог који је икад дало једно удружење.“ Све тачке које се односе на генералне принципе Вилсоновог програма налазиле су се у овом елаборату донесеном у Хагу, а било је и других тражења као самоопределење народа, дужност свих држава да своје размирице подносе арбитражи и демократској контроли спољне политике, укидање тајне дипломације, слобода морске пловидбе, слобода размене трговине, организације Друштва народа на бази конструктивног мира. За време трајања рата интернационална Биро тог коми-

тета ради у Амстердаму и организује неколико састанака у неутралним земљама да би развио своју акцију. Један од задатака био је стварање комитета у земљама а ови су комитете имали за дужност да прикупљају присталица идеје женског права гласа и решавања интернационалних сукоба пацифистичким средствима. Новембра 1918 потписано је примирје и жене су припремиле други. конгрес за који је изабран Цирих пошто све чланице комитета нису могле доћи у Француску. На другом конгресу је свечано изјављено: „Све жене против свих ратова!“ Рад се водио у најбољој хармонији духова упркос наследства мржне коју је рат оставио у свету. Социјалан дух, захтев да се учини крај експлоатисању човека, инспирисао је рад циришког састанка. Име комитета је измењено и ова организација у будуће носи име Лиге жена за мир и слободу са седиштем у Женеви. На трећем, бечком, конгресу 1922 учествује већ III националних организација, претставника преко 20 милиона људи. Лане, 1934, наша југословенска секција ове лиге примљена је званично као секција Интернационалне лиге. Рад се продужује увек у истом смеру, куражно, поштено и у сарадњи са другим женским организацијама које имају исти циљ. Међу овима видно место узима наша феминистичка Алијанса која са Лигом, Савезом у свему 15 великих интернационалних женских организација новембра 1931 образује један широки комитет са задатком да помаже рад Конференције за разоружање. Наша Алијанса сматра рад на пацифизму толико важним и то питање битно по све женске проблеме да ствара посебну комисију за мир која је искоришћавала сваки састанак Алијанса за пропаганду својих идеја. Комисија за мир Алијансе организовала је и две студијске интернационалне конференције од којих је једна била у нашој земљи. Ова студијска конференција је била врло озбиљна и довела је неколико одличних сарадника из целог света који су обрадили питање са свих гледишта а била је и једна лепа манифестација за мир која је оставила дубок утисак код нашег света. Највећа акција ових женских организација које припадају Интернационалном женском комитету за разоружање јесте прикупљање потписа за петицију за мир редиговану у нашој земљи приликом студијске конференције. Идеја је била та да јавно мњење утиче на политичаре у Женеви који морају водити рачуна о жељама својих народа и требало је

MART-APRIL 1935

ŽENSKI POKRET

49