Ženski svet

69 ЖЕНСКИ СВЕТ. 10

је прошло 40. година, прохте јој се, те положи докторат. Осим ове, било је још жена п девојака дипломираних доктора. Год. 1811. учила је медичке науке гђица Марија Сиболд у Гетинги и год. 1817. проглашена је за доктора; а мати њезина је пре ње тако славно лечила болеснике у Дармштату. да јој је медички Факултет у Гисну г. 1815. из признања за њене 0особите заслуге у лечењу, дао степен доктора. На истој тој великој школи, проглашена је год. 1827. гђица Витенбах, а год. 1841. гђа Хитер за доктора медицине. Из прошлог столећа су најчувеније неке 'Галијанке, које су се као професори медички прославиле. Ана Мазолини професор анатомије на медичкој школи у Болоњи, слављена у целој Европи са својих анатомских препарата; Марија Петрачини професор анатомије у Ферари, и ћи јој Зафира славан хирург. Ана Доне професор бабички у Болоњи, — седма женска, као професор медички у Талијанској.

Ал све су ово биле самице, тако, да још пре 40 година пије нико ни помишљао, да ће после краткога времена бити па стотине и хиљаде, које ће се на ове ведике п лепе науке одавати и докторате полагати. 'Гек после год. 1860 почело је њих више уредно да уче лечити болесне. Прве су училе у великим варошким штитаљима. Учили су их шпитаљески доктори п њихови асистенти, помоћници. Позније су неке од великих школа добиле дозволу, да примају и женске, па заједно с мушкима да слушају предавања; и данас, изузевши Немачку, уче оне на свима медичким школама у Европи, Америци и у

Азији. У Европи је до пре 3 год. највише женских свршило ове науке у Цириху и у Берну и то највише Рускиње и Енглескиње. Прва је Рускиња била гђица Надежда Суслова промовирана 14. Дец. 1867. у Цириху, а у Берну прва Ружа Слмоновић из Одесе 27. маја 1874. Енглескиње су долазиле чак из Америке; ал било је и Немица и Францускиња и других. Међу овима је и наша славна доктор Драга Љочић, прва од Српкиња. У Цириху их изалази сваке године и јесенас је изишло више, па две са таком одликом, да се цела испитна комисија радовала оном одличном успеху. Једна од њих гђица Др. Велт, Јеврејка из Черновице у Буковини, хтела је после сјајно положеног испита, да иде у Америку, где су јој и обе старије сестре славне докторке; али медички Факултет у Генфу изабере је за аспстента на клиници окоболних, — прва, која је до тога одличија дошла. Али кад дође до праксе, ма да имају одличије, праве им се сметње од стране мушких дипломираних доктора, горе него учитељицама од учитеља. Гђица Дист, ћи доктора п проФесора упиверзитетског у Брислу, тежила је од малена за медичком науком; ал у Брислу није било допуштено женскима да уче, те отац је одведе у Цирих, па онде је свршила и положила докторат са одликом, и била је постављена за асистента патолошке хемије, па изашла на глас као славна хемичарка ; а кад се после вратила у Брисл, једва су јој после 3 године допустили да положи иепит, и положила је тако одлично, дасу се застидили сви, који су противни били.

(Продужиће се.)

дон оба та Варвнв п=-–

О треба му хране: јела и пића, јер осим чистоће тела, одела и стана, зависи здравље и снага само од ране, од јела и пића, ако ваљају, а од неваљалих долазе и болести. ~

. _ Шта све људи једу и пију познато је; ал како је које јело и пиће састављено, из каквих се материја или стихија састоји,

ШТА ВРЕДЕ ВАША ЈЕЛА И ПИЋА.

то је мање познато, па о томе ево неколико речи.

Главне су саставне материје или стихије у храни: беланак, маст и угаљ, п још неке земљане етихије, а највише је воде. Тима мора еваки човек, сваки дан и то извесном количином да се заложи, да би се одржао здрав и на снази; мора — за то, јер се сваки непрестано телом троши,