Ženski svet

997 ЖЕНСКИ СВЕТ. 228

краљица нам и њезин узвишени син, у иноземству тражили становништво за насељавање, помозите јер знате да помажете ојађенима без своје кривице, те да вас бог заштити и благослови!

Добровољне _ прилоге ваља упутити градоначелничком звању вароши Вршца.

Призивајући свевишњег Бога у помоћ у овом послу нам, јесмо

У Вршцу, јула 1988. Одбор за пострадале Вршчане: Протектор : Александар Николић с.р. велики жупан вароши Вршца, и Панчева. Председник : | Перовођа :

Јован Семајер с. Рр. Едв. Ритингер с. р.

с]

ПРОСЛАВА ХРИШЋАНСТВА У РУСИЈИ.

У половини прошлога месеца јула о. г. навршило се 900 година, како је руски кнез Владимир и његов народ примио хришћанство.

Ту лепу успомену свога културног напретка прославио је народ руски на најсвечанији начин у целом пространству свога огромног царства, а главна и највећа прослава овог културног чина обављена је у Кијеву, тој првобитној столици руских владара, и оном месту, где се за руски народ појавила пре 900 година прва светлост хришћанске науке. Овде дакле, над гробовима првих светитеља руских, где данас стотинама позлаћених кубета са горостасних хра мова високо држе крст православни, ту на том светом попришту искупио се силан свет не само из велике православне Русије, него и Абисиније, тог далеког југа жарке Аерике; па и из Јапана, те крајне тачке источне Азије; а дошла је гомила словенске браће из удаљених крајева западне Европе: из Ческе, Угарске, Хрватске, Србије и Црне Горе, па и народи са леденог севера дошли су, да се разгреју на топлоти културне славе и да одаду достојну пошту великим поборницима хришћанства и ревносним апостолима словенске духовне заједнице.

Стари Словени, као и други народи индоевропске заједнице, обожавали су природу. Сунце, месец, звезде и друге природне појаве беху предмет њиховог 060жавања; ал су ипак веровали у једног највишег бога, који је управљао светоми коме се као чланови породице покоравају сви остали богови. Својим боговима при. носили су жртве у јелу и пићу, па кад-

икад и људе, кад су хтели да ублаже гњев својих богова или да им искажу благодарност за какво добро. Жртве су прино вили у шумама и на ункама, а после и пред киповима, које су правили од дрвета. Најстарији кип Перун, који је био подигнут у шуми код Кијева у славу бога громовника, био је направљен од дрвета, имао је сребрну главу и златну браду.

У такој тами, у таком незнању проводио је тамо највећи део словенског света свој духовни живот, док на великом путу између балтијског и црног мора, куда је носила трговину и културу поглавито река Дњепар, није сијнула светлост хришћанске науке и отворила духовне очи нашој браћи Русима.

. На томе светском друму поникла је још у то старо доба варош Кијев, у коју су живели и обитавали први руски кнезови. Из Кијева је одлазио народ у Грчку па и у сам Цариград, те се тако упознавао тамо е хришћанском вером. Још за време кнеза руског Игора око 950. год. поникла је у Кијеву хришћанска ошштина, већином од људи, који беху у Грчкој. После Игора владала је његова удова кнегиња Олга, врло мудра жена и владарка. Она је и сама под старост своју отишла у Цариград и тамо се покрстила па се вратила с крстом у Кијев. Она је тежила свом снагом, да и сина свога Свјатослава, а оца Владимировог, преведе у хришћанство, али није могла, јер овај је био одан ратовима. Кнегиња је Олга била умрла 11. јула 969. године, и она је прва кнегиња на престолу руских кнежева, која је примила хришћанство; за то ју народ руски увретио у светитељке и држи јој

а аилежатајо г._ „

з| аси.

пне Шо а

дос "ај 5 сој ди и