Ženski svet

238

разбило мир и слогу у млогој породици и одвело млогу мушку и женску главу у очајање. У најновије доба ушла је ова зараза јаком мером у паше отменије женско друштво; а то колико убија ове ку ће п жене, још више зла навлачи на друштво онај рђав пример, који се шири отуда у ниже слојеве друштвене. То ће да буде као и мода, сад се шири тек по вишим круговима, па ће после окужити и ниже. Чује се већ, да се појављује ово зло и међу занатлијске жене и девојке. Окајте се тога матере и сестре колико себе и своје будућности, толико и будућности нашег народа ради, јер ту не само, да се троши у лудо новац, него се и издангуби, па и у нераду губи; а ту сеи страсти распаљују, ту свађе и размирице изазивају, које отуђе најбоље пријатеље и раздвоје најбоље куће.

Млога наша женска неће ил не уме сама ни да се очешља, него и за то плаћа и троши.

Млоги се љуто осакати, што не плаћа на време општинске и државне дације, па се нагомила, и после све теже пада; а млоги пропадне, што се лакомислено за дужује. Дуг је зао друг, вели наша пословица, дуг свакога отера у просјаке, дуг изеде и најбоље газде. Не узимај на веру ништа, јер је вересија, гола шијаи вересија је силном нашем човеку и земљу и кућу на добош (бубањ) продала. Многи трчи у друштво, где се само троши, а неће да тражи така места, где се и заслужује. Млоги осиромаши што живи у така места, где је све скупо, а не ради толико, да може заслугом својом намиришто му треба.

Млого све изгуби и тим, што се здравље не чува како ваља, па не само, да онда не заради ништа кад се поболи, него потроши и оно, што је од пре зарађено. Не држе се чисто куће, не пази на одело, на храну и пиће, не чувају се од назеба, па млоги оболу са таког нехата и непажње и потроше на лечење силне новце и издангубе од рада млого дана и изгубе велике заслуге; а млоги остану после болести за дуго, а неки за увек неспособни за рад, па што себе измуче, а што породицу сатру, да не мож никад

ЖЕНСКИ СВЕТ.

234

више да се дигне. Има, који нашкоде себи и својима и са прекомерног рада.

Млогу су кућу. упропастпли млађи. Неко да покаже своје богатство, а неки своје господство, па узимају више млађих, но што је потребно, а ови, колико однесу новаца заслугом, још више поједу, а двапут више покраду и разметну. Не треба ни децу напуштати, да праве штету, да расипају и разносе. Децу ваља на таком месту оставити, где неће и где не могу правити штете. Већ код деце ваља почети радити, да се заведе штедња, а то се почиње навиком, а чување свега што је у кући; да пазе, да нигде ништа не пропадне и да штеде где год могу на себи и у кући. За ово су најбоља средства, дечије штедионице, које се накупе од поклопа родитељских и родбинских, па ако би дете што непажњом или самовољом упропастило и уништило, има се накнадити из његове штедионице; то је прпроднија и осетљивија казањ, него псовка пи батине; овака казањ поправља; а онака понижује.

Овако има још и више ствари и прилика где се узалуд троши и траћи новац. Да ко срачуна само, шта му је пропало у обући и оделу, које није додерао и у рубљу, које није доносио; да срачуна колико је попио и појео у тартањ без користи за здравље и снагу, него још на штету овога; да ко проесапи, колико је попушио и прокартао, он би се убезекнуо и устрашио, и тек би онда видели колико је благохи колика мука његова пропала у лудо, а шта би се све корисно могло подићи и колико добра учинити! За то ваља рачунати и опет рачунати. Баш као оно што се вели, да је за рат нужно новаца, и опет новаца и по трећи пут новаца; тако и за напредак свој ваља ра- _ чунати, и опет рачунати и по трећи пут рачунати. И најспромашнији кад пази им рачуна, биће богат, а и најбогатији без рачуна и пажње мора оспромашити.

Велики један немачки научењак казао је: да човек ствара и производи а жена троши, па за то ваља да је прва заповест женина: „не троши више, но што производиш“. Ако се само по 1 новчић дневно више потроши, то је годишње већ