Ženski svet

231

се дршкови (корице) покваре. Са непажње полупа се силно посуђе, које мора да се поново купује. Често без нужде, гору по више свећа, или се остави на промаји па се више кладе, него што изгору; а тек колико се новца утроши са непажње у огрева Ретка је домаћица, која на ово пази, а не зна, да се ту може лепа крајцара заштедити. Често пута изгоре више ватре за доручак, него што сам доручак вреди, а могло би се шпиритом брже п јевтиније проћи, или нацепкати ситна дрва, или запалити онда кад треба, или удесити, да се на једној ватри одмах и кава пржи, и вода греје, а не свако за себе, па да читав дан гори ватра на огњишту. Силна се штета и грдне несреће починиле опет, што се не пази на ватру. Ето, и у најновије доба остаде без крова, куће и кућишта до 300 породица у В. Кикинди у 2—8 сата, само за то, што је једна домаћица изнела гар пре, док није добро погасила.

Доста штете бива и отуда, што се кола не мажу, па се пре времена покваре и изеду. Не држи се у реду таван и подрум, шупа п комора; не чува се кућа од пацова и мишева; не оправи на кући, крову, плоту, судовима, оруђу, намештају све што треба, него се напусти па онда од мале штете и малог зла, постане велико; оно, што би се могло одмах оправити с 1 ил 2 Форинта, кошта после 10 и 15 Фор.

Велика и многа крајцара дала би се уштедити и код домаће марве, животиње и живине.

Има људи, који сила троше на коње и кола, а могло би се о мањем проћи. Колико њих трпају у коње толико зоби, да се ови поболу; а колико се опет изда на накит амова и уздица. Неки опет слабо храни стоку и живину, па отуда сила угине оболе и пропадне; други опет др. жи стоку нечисто, па се и од тога поболе и помре; трећи не чува стоку, него је грува, претовара, остави да назебе, или је неуредно поји и храни па пропада сила марве и живине, и онда се још туже, како су несрећни с марвом, па се заветују и не раде у неке дане, те пропадају с две стране, што штетују с угинулом

ЖЕНСКИ СВЕТ.

232

марвом и што крај тога не раде баш у оно доба, кад је највећи посао.

Тако исто штетује се млого и тим, што се слаба храна или што се мало хране даје псима и мачкама, јер ови од глади хоће да чине и учине штете више, него што вреди она храна, коју би потрошили; док неки опет сувише претерују с раном, те се арчи више но што треба. — Колико опет штете почине врапци, гуске, ћурке, правици особито сад у ово летње доба на храни; а колико опет вране зими, а да се иоле боље п више пази на то, далеко би више добра и имања било у нашег света. У нас сила пропадне у кући ствари, што пмају лене вредности, опет са непажње и багателисања и незнања. Крпе, чипке дугмад и друге вредне ствари, бацају се у ђубре, а да се сачувају п склоне, остала би други пут крајпара у џепу. Колико пропадне у кући перја, крви, костију, пепела, сапунице, колико другог ђубрета разнесе ветар пи живина, што би послужило за најбољу потпору воћки, винограду, храни, ливади.

Б. Ми смо до сад поменули, да се сила троши код нас на јело п пиће на одело пи покућство; али има и других ствари, где се немилице баца и траћи новац и мука наша.

Да узмемо дуван. Колико се ту страћи и погоре новаца! Иде у милијуне; па бар да се аени и користи што, него се развија смрад и навлачи болест. Колико је њих изгубило кућу над главом, а колико и у робију одлежало, само због дувана. А шта тек господа потроше на дуван!% Нећемо ни мало претерати, ако кажемо, да сваки од господе више потроши на дуван годишње, него што порције плаћа. Па сад, на жалост, почеше већ и госпође да смраде своја уста и да трују своје тело овим отровом. А још кад би се пзрачунало, колико је несрећа почињено са дувана, колико хране и друга добра прогутала ватра, коју је цигара и лула бацила, ми би се упрепастили. А без тога би се баш могло бити, јер нит улепшава, нит храни, нит иначе што помаже човеку. То је само гадна и ружна навика, која троши силне новце и убија здравље.

И картање је затрло млогу кућу,

ПРЕ"