Ženski svet

329 што држи здравље и дужи живот повеку. Исти.

— Најбољи лекар, што нам га природа даје пи који иикад не омахне, јесте умереност. Енгел.

— Много више људи погине од ножева п виљушака при частима, нег од ма чева у рату....

— Обичај много јести и пити у почетку је као конац паучни, ал на брзо ојача и постаје канап, па уже и пајван, од ког се не мож више отети....

— Једи мало и лагано, жваћи дугом добро, па ћеш бити здрав и дуговечан....

— Хоћеш ли да будеш поштеђен од млоге невоље, а ти једи само добра хлеба.

— Зачини смањују ил уништују питавос јела, пи никако их не ваља додавати у јела.

— Сви кувари (разуме се књиге, које уче кување) и они, што се држе за најпростије, само су учитељи прождрљивости, у њима је најмање онога, што треба свака домаћица да зна. У њима је све оно, што је непотребно и без чега се може бити.

— Од евих лекова најглавнији је пи најбољи дијета (умереност).

= Шкодљиви обичај да се теста сладе, постао је отуда, што их износимо тек онда, кад смо се другим јелима натоварили, те не би могли више узети ако се не би укус дражио. _ Брилот Саварин.

— Изелице, као и болесници, нека сматрају јело за нужно зло, па нека се што мање њим залажу....

— Видите ли да бели (људи) живе од зрна, а ми од меса; а месо треба по два лета док узрасте п још га је ретко, а свако оно чудотворно зрно, што га бели посеју, врати сто пута онолико; и месо има четир ноге па бежи, а ми само две, што га хватамо; а зрно онде, где га посеју и нарасте; зар не видите, да је

пар ава Фе

ЖЕНСКИ СВЕТ.

330

нама зима патња, а њима лепа одмора, отуд и имају онолико деце, и живе дуже него ми. За то велим свакоме, пре пего што ова дрвета падну, што су око наших колиба, тај ће род сејача истребити овај наш род месоједа; ако и ми не одпочнемо сејати. — Говорио североамерикански вођа своме народу.

— Немој да млого угађаш желудцу, јер је то најнеблагодарнији створ; што му више чиниш, све више на зло стаје.

— На послетку ће доћи сви кувари до убеђења, да је најпростије јело и нај слађе и најздравије....

— Све што ће да служи за свакидашњу храну, не семе имати никаква пикантна куса ни мириса; само најпростије је јело и најприродније, сув хлеб најбоље испуни те услове. Милер.

— Храна начини од дивља звера питома, тако су и људи по храни мирни и немирни, јаки и слаби, емислени и несмислени.

— Храна људска, треба да је као и животињска, индиФерентна, без хемичког ил другог каквог дејства, да храњење нит ускорава, нит успорава. Либит.

— Храна се не да мењати прот закона инштинкта п природе без уштрба здравља на телу и души. Либиг.

— (Све беде п невоље, сва зла ип не: ваљалства долазе од уобичајених погрешака у храни.

— Има једна струка (врста) женскога рада, на коју се на жалост најмање пази, а највише пажње заслужује, а то је код овог нашег данашњег расвипачкег и управо рећи лудог кувања, спрема ваљане људске хране. Кад се онај муж ематра за добротвора породици, који јој све привређује, то се има ематрати и она жена за добротворку, која онс материје. што служе за храну, уме и најбоље и најште: дљивије да зготови за храну. Смиле.

БОРЕ БЕРИ.

( | то је накит у оделу, тоје зачин

гајкада управљена за једним и другим. Па као што се код накита не

ОД М. ПЕТРОВИЋА.

задовољава човек оним, што му може дати његова околина, тако се п код зачина цене највише онп, који су расли у страним, далеким крајевима. Што су даљи