Ženski svet

ВИСЕЋИ > "|" 7 ја __-----_== ~

7324

ЖЕНСЕИ СВЕТ.

Но. дође гениј; позна је, схвати, На видик он је издигне горе, Сав свет се од ње љуља и клати, Народ узбурка к'о силно море.

И свако кличе: мисао света! За људство силна добит и срећа; С бугарекога

И тако ј' ето радња зачета, Да се накнади немар столећа.

И свуд сад вера у боље дане,

СОвуд машта лешпу будућност ствара Гле! преврат диже свуд на све страпе И јучер јоште тек — рита стара !

Љубомир Лотић.

неба тодис важе

МУДРЕ ИЗРЕКЕ 0 ЈЕДУ И ПИЋУ.

— Не буди друг прожрљивцу. Корда Веста. 500 год. пр. Хр. — Хоћеш ли да си свој господар, а ти буди господар над желудцем, јер он наведе човека на свако зло. Питагора, — Задовољну душу, слободну од страсти, хвалићу увек, јер је само она на пу-

ту мудрости. Ешилос. Боље је устати од трпезе, нег онде прећи меру. Софоклес.

Зар не видите, да облапорност одведе човека од мудрости, тог највећег блага, и одведе у пропаст. Сократее.

— Јелом и пићем прећи меру, то је весеље које у гроб сваљује. _ Демокрит. — Неумереност је мати слабости и болести и сваке страсти. Аристотел.

Смеса млогих јела н нића не може бити здрава и мора желудац оптеретити; за то нек се сваки по свом искуству задовољи ва оним, што му годи. Плутарх.

— Мешање многих јела и пића науди телу и души п понизи божанску душу човекову. Хорац.

— Шта треба телуг да није гладно пи жедно, ни голо. Ове, што је преко овог, од зла је. Сенека.

— Глад је најјевтинија, а неситост је прескупа. Сенека.

Научи се с малим бити задовољан, да можеш увек рећи ону изреку: имам хлеба и воде. Сенека.

Задовољетво с малим рађа снажну |

вољу, а ова уздигне човека, до највиши висина, Сенека.

— Оно је велики човек, који се служи земљаним судом, као да је од сребра

и не поштује сребрне више од земљаних. Сенека.

-— Желудац навуче будали презрење мудрих.

Еда.

== МИ стока зна шта је доста, па иде кући с паше; само желудац будала нема мере. Иста.

— Глад је најбољи кувар. Нар. пословица. Рад и одмор п умереност, то су најбољи лекари. Нар. пословица.

Човек не живи да једе, већ једе да живи. Пословица. == Најпростије јело зачини глад.

Шекспир.

— Облапорност је рђава газдарица. Бакон. — Умереност је извор доброчинства. Стерне.

Од свих врлина људеких умереност је прва, јер држи главу чисту, мисли бистре, које држе човека на опрезу против навале рђавих обичаја и насиља непрестаних искушења Франклин. — Што је кујна маснија — оставина мршавија. Исти. — Људи једу двапут више, но што би требали, од кад кујну држе. — Исти. – Сва култура почиње од желудца. Фридрих ПИ. Шта ко једе, оно и јесте. Кант. — Богата храна није пробитачна) најздравији и најдуговечнији људи, беху они, што се најјевтиније и најпростије хранише. Хуфеланд. — Не држи човека оно, што поједе, него оно, што створи; ко ће дакле да је здрав п дуговечан, нека лагано једе п нека добро жваће. Исти. — Најздравије зубе имају они, који најмање меса једу. Исти. — Најдуже живе они људи, који се хране биљем, воћем, зрном и млеком. Исти. — Вода је осим млека једино пиће,