Ženski svet

338 __ЖЕНСКИ СВЕТ. 334

житно. ражно, јечмено, од елде, па и од жира. Много се меће у бибер и утуцан хлеб. У јужној Француској врло је честа превара са утуцанпим коштицама од маслине. Још мешају бибер са мекињама од бадема, које заостану после цеђења бадемовог уља, даље са кором од дрва, па и са самим трињем од дрва. Налазили су са бпбером помешане и минералпе материје као што је прашина, песак, РипО ит. До а

Не може се рећи да су страна тела, која се обично мешају са бибером, шкод-

љива за здравље. Ти додатци ублажују баш напротив љутину бибера, те би се то мешање могло у неку руку назвати корисним.

Али пошто трговци немају иначе обичај, да се много старају за здравље својих муштерија, то закон не захтева од њих ту пажњу ни код бибера, него сматра свако мешање са страним телима као превару, која подлежи казни А да се такве преваре открију, за то има данас наука доста средстава на руци.

„Отр.“

— ове ос фроофНЕШТО 0 НАСТАВИ ГЛУВО-НЕМИХ.

ЈАВНО ПРЕДАВАЊЕ РАДИВОЈА ПОПОВИЋА.

одлучи да га наставља. У џивању и рачуну на брзо успе, ал се он тиме не задовољи. Обузе га женијална мисао: „Он га мора научити и говорити !“ Ово му пође збиља за руком. Сад намисли да напусти војничку службу; ал годишњи рат му то епречи. У битци код Пирне буде од непријатеља ухваћен, и као заробљеник у Дражђане доведен, мораде у пруоку војску прећи. Не имајући другог изласка, одлучи се поред све опасности на бегство. Преобучен у стара сеоска свирача, прође са евим на миру кроз страже, и дође сретно у Јену, где се год. 119. у универзитет упише, да своје образовање доврши. Опет ве сад издржавао давањем часова у свирци Бете већ на извору своје мете, ал и овде у опасности, е ће пасти пруски шака, оде 1758. у Хамбур, где му чувени Клошшток, Крамер и Рајмарус прибаве место привременог учитеља _ Године 1760. секретар је у кући грофа Шимелман ; а год. 1168. кантор у селу Епендорфу код Хамбурга. Овде као учитељ не хте се служити оклепаним старинеским методом, срицањем: него уведе норед све противштине у општини, метод гласања. Пастор Граунау, с места противник Хајпикеов, знао је ратаре подбунити против безбожног учитеља, који се усудио старине рушити, немир правити, нову веру увађати. Читава граја! Но, зар Хајнике да уступи Граунау 2 — Највеће лармаџије рупише у школу, он им прстом показа врата. Разлози, не би толико импонова-

: У (Наставак.)

ли, као ово. Он оста на миру: па у место д: се једи, безбрижно образује младеж. Највећу пак славу и победу одржа тад, кад испитом глуво-немих, ком и његови највећи противници, надпастор Гец из Хамбурга и пастор Граунау, присусвотваху, доказа, да је успех постигао; ма да га је последњи у црквеној проповеди као безбожњака, пао човека који Бога исправља, одзначавао. Одлични људи, Клопшток, Крамер, Унгер, ит. д. похађали су га често у настави, на сва“ ки начин на руку му ипши, а пријатељство такових мужева, п поверење, које му се са свих страна указивало, подигне његову славу на врхунац и он постаде учитељ глуво-немих !

Овде обилато награђен, не мораде више давати часове, и одаде се са евим својој струци. а врли патриота гроФ Шимелман понуди се да подигне завод у Вандебеку код Хамбурга. Хајнике, који је држао да овакав завод има постојати у великом граду, где би се глуво-немом пружила прилика већег образовања, имајући шта више да посматра, не прими ее те великодушне понуде. Међу тим посети га Шредер, који га тако заволи, да га еклони да у Саксонеску дође. Вратив се опет у Дражђане, изради тај ваљани човек, да се за ту ствар поче у меродавним круговима више и више интересовати, тако, да га саксонски курфиршт позове у Липиско, где год. 1778. оснује први глуво-неми завод у Немачкој. Последњи дана свога живота, бавио се поглавито изучавањем Кантове филозофије, док 80. априла године 1790. не испусти своју ве-