Ženski svet

допада једино врлином, достојаеством и умиљатотћу и прс свега чистим срцем п душом, наравно онима, који то умеју да схвате. И то је једино средство, како да се љубав, када се разбуди, сачува од странпутице, Права религиозност , коју сваки мора ноштовати у женској души, нека потпомаже наравствени осећај. Нека је побожност далеко од метаФизичиих спекулација, нека се клони светлуцаве спољашње побожности и оних лажних ексалтација, које собом доноси не увек наравствено чисти мистицизам најновијег доба. Побожност нека је ствар срца и нститштог оссћања. Дух времена нека јој се руга, колико му је воља. Почне ли бујати непобожност, онда ће и међу женским полом, изгледи за васпитавање нових генерација бити увек гори. Нека је васпитање пре свега стално предходно веџбање у оном, што ће јој бити доцније занимање као члану женског рода. Нека се игра с луткама. док је дете, јер јој се тако, играјући се отвара воља гта женске послове, и привикава на занимање у тишини. Али још из рана ваља девојку учити и веџбати, у ситницама, како да може бити употребљена за разноврсне иослове; требаићи за тим, да увек ради, упућивати је увек, како да брани интересе кућевности; свагда се понашати према њојзи као да је старија , кад је говор о послу и о дужности, а као даје млађа , кад је говор о каквим захтевима. Та већ тиме унапређује се куЛевносш и разборишосш у кућевним трошковима, па још особито онда, кад јематисама права и најбоља васпитатељица. Стално, ма и невино, излажење и одлажење у походе (визите) иовлачи за собом бојазан од рада, биће лења и немариа и одводиће је од реда. Много одлажење у мешовита друштва, особито често похађање јавних забава, зацело ће је да поквари, биће сујетна, чезнуће за уживањем, биће лакомислена, распикућа, површна и неискрена. Напротив ништа нема, што би као средство за образовање могло тако нослужити, као што је одабрано и отмено друштво. Такво је друштво чувар и спаситељ женских врлина, учи, како се треба у друштву заиста понашати много боље, него ли обична друштва без срца и духа. У ода

браном другатву научиће међу осталим и то, како треба предусретати, наравно с достојанством и без увреде, све младе људе, који мисле, да се женски пол не поштује ничим другим него-ли једино безсмисленим ласкањем. Домаћи живот потиснуће природни нагон, да се спољашњошћу, н. пр. оделом допада у праве границе. Јер паметна домаћица и мати ићи ће за тим, како да се њезипе кћери почев од рана јутра никад толико незабораве те да су прљаве, или аљкаве, па да морају испред сваког странца бегати; али ће права мати и чувати од чежње за модом и од бескрајне наклоности трицкању и кројењу, но зато ипак неће пропустити васиитавајући своје кћери, да буду добре газдарице веџбати њихов укус и на своме оделу. Иимајер , Мати! разбуди и негуј ире свега у твојој кћери поштовање и љубав према своме собсгвеном послу. Па и отац би могао томе штогод доприисти, можда и највише, када би кћери својој говоцио и показивао више поштовања нрема њеним сестрама а мати опет више љубави према њима Ни једпа поука не смета да се и врши; по томе било би свакојако уместно, када би кћер навикавали, да у својим женским млађима (служавкама) не штеди само човештво, него свој рођени иол. Ј. Лаул. Вољу дево'ачку вад>а мање челичити, а више савиј ати и глачати. Као год што пластична божанства, тако исто и женске морају свако осећање исказивати мирно н тихо. Због снољашњег или унутрашњег сувишка дражи ностају рапаве а деца се њена трују. Ни један, који је јак, неће ратовати .против женске благости; као што иосле тихе месечине по правилу неће бити буре, али ће бити после припеке сунчане. Још од вајкада најјуначнији човек најтишије говори, тако ће исто и јакој жени лепо стајати тихост и попуштање. Ј. Лаул. Навикавајте кћери, да се осећају, е су увек на очима божијим, нека се увек сећају, да им је Бог сведок, шта раде, тнта мисле, какве су им врлине, како се забаљају; учите их, да добро чине без хвалисања, јер Бог тако хоће; ваља триити

ЖЕНСКИ СВЕТ.