Ženski svet

већ почетка у овом листу новоеадске жен ске задруге, који се лепо уређује и доноси здраве поуке из свију грана наука, што су женскињи нужна, те нам је главна бри га отклоњена и први почетак учињен. Ми неможемо још саме примити уређивање листа, јер за уређивање једна листа греба знања и искуства, а ми смо почетнице па би тешко било из наше средине женску наћи, којаби разумевала лист ]едан руководити. Али што све можемо, то је: одушевљено радити, да се наш лист шири и популарним постане. Неке од нас нека дописују, друге нека из страних листова купе све што је поучно за женске и што се дотиче сФере њиних интереса. Треће нека превађају са страних језикаа остале нек се посвете протуривању листа на све стране; та цена је листу „Женског света 1 тако мала, тако екромна, да би и најсиромашније куће могле држати ако само ми пођемо добрим примером и ако се својски заузмемо, да што више нретплатника набавимо. Кад се у добротворној задрузи Срикиња Новосаткиња покренуло питање о издавању једна женска листа попут „Домаћице“ београдске женске задруге, доста је тешко продрло. Идеја коју је отлична Српкиња, госпођа Марина Завишића чла-

ница те задруге покренула била, истина после је од других прихваћена и остварена, ал’ је доста јак отпор морала да побије јер је велики део, иначе разборитих и добрих Српкиња, против био. Но ствар се покренула, спровела и прве и друге године леп успех показивала, тако, да смо се могли надати, да ће наш женски лист све више наиредовати, јачати и лепу будућност имаги. Но на жалост жар за новим подузећем врло кратко трајаше. Претплатника листа место више и више да буде, а оно сваке године мање имањеи башН. Сад, место наше одабране интелигенције, гњездо из ког је толепо подузеће полетило, какочујем, врло се слабо одазива просветну гласу, а који би требао да продре у све женске кругове. где се српска реч говори и Угледајмо се на Гркиње, драге Српкиње! радимо и ми као оне што раде, здружимо се све из ових крајева око нашег „огњишта“ нека нас туједно одушевљење греје, нек нам светли једна цел и нек нас једна воља креће на рад, па ћемо усиех доживити, који ће нам стоструко наплатити жртве и труд што смо положили на жртвепик народног нам напретка, И кад се велике родољупкиње и врле жене спомињу, нек се међу њима светли и име: Српкиње. Будимнешта 30. септембра 1890. * *

МНОГО ПУТА...

Жного пута, кад ми на ум дођу, Поседници лворова, палата, Богатирци охоли надути, С небројено сребра и дуката. Гледећ’, како безобзирно слепо, Плове реком уживања разног, Како нижу безкорисне дане Проживелих многих лета празних; А кад удес проиграт’ се пође С људ’ма, створи њему вечно мали ; Кад опасност ненадно запрети, Да их реке прогутају вали. Благо, двере, за милосна дела У замену тад би радо дали,

Што но су их за живота свога, Обилато починит’ требали! Мислећ’ тако, заиитам се често: „Има л’ мете, има л’ више цели, Безбрижнијех уживања разних Плаха река, живот им васцели?“ Запитам се, али заман чекам У мислима изражена збора, Место душе тиханога гласка, Место речи, место одговора. Пред очи ми неке слике лећу Пуне туге, тајанствена ваја, А те слике, из боланих груди, Пропрати ми јато уздисаја!

148

ЖЕНСКИ СВЕТ. Бр -