Ženski svet

Српски иарод с правом се поносио ие само са iynauiTßOM и поштењем својих синова, него и са женске чаети и врлина својих кћери. И тешко да ће светска новесница сличиог примера имати, да је жена одбила круну од главе свога мужа и рођеног сина, као што је то учинпла Јевросима, мајка краљевића Марка и то само зато, јер је држала да им круна ио нраву не припада. Велика жена је великог човека родила. Наши се дедови нису разметали са својим родољубљем, као ми, нису подизали задужбпне спољашњег еФекта ради него из чисте побожности и племенитог срца а какве су они огромне жртве за свој народ нринели, казују наши манастири, школе и толики добротворни и иросветни заводи па и народии фондови, који око 6 милиона Фор. износе. Све су то' они без икакве хуке и буке подигли, јер се сваки отимао да богоугодно дело учини те ио могућству за опште добро допринесе и зато се морамо њиховом светлом спомену дубоко покло, нити. Славни ириродњак Хеклје рекао: лепо је кад се ми можемо нашим иредцима по носити, ал је још лепше кад ми њима на част служимо Да ли можемо рећи да ми нашим старима на ча.ст служимо ? На то имтање је тешко одговорити, јер је у ]ав пом и ириватном животу оисена овладала не само код нас, нег’ по целом свету; али велики пароди ће ову кризу преболети а мали иодлећи, ако не буду за тим ишли, да се оисепе што ире отресу. Данас се, малом изпимком, чине добра дела више из сујете него из илемените иобуде. Дапас, малом мзиимком, живи свако нреко своје спаге и то опет само спољашњег егекта ради, дапас хоћемо друге да варамо а пе мислимо да тиме сами себи највише mkoдимо, не иружамо се ирема губеру, а то води материјалној и моралиој иропасти. Никад се нијс толико за спол.ашњим уживањем ишло и у раскошу задовољство тражило, као сада; бар у нашем народу није тога било, али бадава ћемо задовољство у сиољагањем бљеску тражити, не ћемо га паћи, јер оно лежи у нама. Унутарњи живот, унутарње задовол.ство, које племепита срца осећају, кад своју дужност

испуне, и породични живот, ког врлине красе, то је срећа а где тога није, ту нек и васиона у њег’ стаје, опет зато празан одјек даје. У људској прирОди има четир главне црте у којима се карактер сваког човека мање-више огледа а то је у срећи и несре ћи, нри давању и при иримању, било то ма у ком смислу. Племенита срца радије дају нег’ што примају а код простачких је бага на нротив. Нлеменити људи у дубину душе крију своју тугу а то с тога да би својим милим и драгим бар са своје стране терет олакшали. Од страних је опет крају што се боје да 'им равнодушност тугу не позледи и што не ће да и на часак ведрину душе сретника иомуте. Простачке нрироде су у несрећи безобзпрне а у срећи раскалпшне, а обичне природе, које огромну већину сачињавају, крећу се из међу ових диеју. Зато не треба да богагашима завидимо, јер ако су правим иутем до блага допјли и ако размерно томе благу за опште добро приносе, то га и заслужују; осим тога су такови људи од користи друштву у ком живе, јер нагомилани капитал може лакгае и брже у помоћ иритећи било то ма у ком правцу, него раштркапи. Оии пак, који немају срца за свој народ, за људске беде, за људске новоље, већ су саможиви, те треба још да жалимо јер то су сироти богаташи. А где туђе сузе имаовину нрате, та је имаовина отета и за то проклета; те бол>е је с мирном савешћу леба јести нег’ царево благо уз грешну душу имати. Миоги држе, да је нроклетство само бајка, која од вајкада код свију народа ностоји, али се варају! Бајка су само жеље и речп, којима се купе али суштина је истина, јер какво семе такав нлод; шта сејеш оно ће ти нићи. Истина, да се у чистом житу кукоља нађе и по томе могу и најпоштенији људи страдати и у беду и певољу пасти, али где се сам куко.љ ссјс ту шепица ие пмче и за то наш парод право има кад вели: чини добра, пе кај се, чини зла, надај се. Народна ФнлозоФија и ФилозоФија умних великана сиаја се у истмпи а та је из искуства црпљена. Недавно сам у једпом духовитом нод

ЖЕНСКИ СВЕТ. Вр. 4.