Ženski svet

кује вриску. Ово дејсгво не може бити стечено исто тако као ни оно, када се при нрвим нокушајима да унраво ходи

плагаи да не иадне, или трајни етрах од мора, када је тихо и мирно за време осеке.

БЕЛЕШКЕ.

ИЗ ПРОСВЕТЕ.

ЗА ДОМАЋИЦЕ.

Нова шк. заклада за суботичку еиромашиу децу сриску. Г. Анка Карановићка удова, врла родољуикиња, суботичкој сиротињи позната са свога обилног доброчинства, вредна чданица добротворне задруге Срнкиња, исиуњавајући лсељу свога покојног мужа, предала је суботичкој иравославној срн. цркв. општини две деонице субот. I. штедионице и обртничке банке, којих вредност сада износи преко једне хиљаде форината са молбом, да се ирими руковања закладе иод именом „заклада Ђорђа Карановића“ и приходом деоница, који је 1889. године износио по 30 Фор. од сваке дакле свега 60 Фор. годишње, а ове године плаћено је од обе за купоне свега 64 Фор., расположи тако, да са 10 Фор. годишње приреди за упокој душе покојнику сваке године на дан смрти један нарастос, а остатак обрати на школске сврхе т. ј. на одело и обуће еиром. школске деце обојег пола. У смислу заветног писма изданог 30. августа 1890. год. завештај г. Карановићке одно сно наређење у погледу сиром. деце ступа у живот већ идуће 1891/92. шк. године а први завешт. парастос одржаће се се 17. (29.) јуна 1892. Жеља је завештатељкина, да се заодену за зиму 4 сиром. српска детета целокупним оделом одређујући на свако дете ио 10 Фор. свега 40 Фор. Што још по намирењу издатака нре остане, намсњује местном вероисн. школском Фонду. Пошто трошак парастоса не сме прећи 10 ®op. то ове године школски фонд добија 14 Фор. Овим племенитим чином г. Карановићке је ирибавила себи најбољу и најсигурнију утеху, после тешког губитка смрћу мужа јој, видиће за живота свога остварену добротворну закладу, којој је она темел. ноложиза, уживаће у радости и задовољству обдарене сиромашно деце, а у осталим данима живота иратиће је љубав, признање и благослов од стране оних, који су закладом том потпомогнути. Г.

Неговање ружа по цреновима у соби. Оне домаћице које волу и негују цвеће uo прозорима, често се туже да им неговање ружа у цре повима не иснада за руком. Догоди се врло често кад куие но који црен са каквом лепом ружом, која на себи и но који врло леи пунољак има, да иосле кратког врсмена и нерасцветају се него увену и отпадну ; на то исто буде и са лишћем. Томе свему јесте главни узрок, што се та ружа однеговала у затвореном месту са онако удешеном топлотом (температуром) какова годи ружи и колико је примала храну преко корена из земл>е, толко је и кроз горње делове из ваздуха. Пренесемо ли је ми у наше собе променула је и изгубила је све то што јој се тамо догодило, те јој је с тога и врло тешко удесити а још теже кад је у пролеће на слободној леји у башти засадимо. Покаже ли такова ружа знаке да клоне ништа нам друго не оетаје него јој одма зелене делове орезати ваља и то у тој мери да сваки летораст само са 2 или 3 ока оставимо, да из ових ноново почне терати који ће нови леторасти ночетком свога растења већ бити навикнути на температуру собњу или сиољну и никакву нромену неће иретрпети, те ће се тако моћи одржати па и наиредовати. Уз то морамо пазити да је земља, у којој је засађена, увек влажна али не уједно ирекомер но мокра, јер ће жилице у ирекомерној мокроти почети да труну и целу ружу изложити разним болестима. Ирах поиали по лишћу, ситне ваши и други гад ваља брижно чистити, прво влажном крпом а по том сувом сво такове делове, на којима се овај гад налазио иротрти. У прекомерној је тонлоти не ваља држати као ни у хладовини, негоје што више излагати сунчаној светлости. После цветања је опет нод цветом на 2—3 орезати ради другог цвета. Ради раног цвета идуће године, ваља лонац рано у јесен однети у иодрум и тамо га држати све до Октобра или Новембра месеца, тада у већи

ЖЕНСКИ СВЕТ. Бр. 5