Ženski svet

се зачуди ири склапању и откланању лепезе, која при скланању изгледа као да је нестаио а ири отклаиању се онет појави, то су ти нојави слични са нојавима код деце која се диве ономе што пе могу да ухвате, али је разлика између човека и животиње већ и па овом раном ступњу врло велика. Јер прво чуђење детета води га нроценивању многих и многих чулних утисака, који оставлшју трага у његовом малеиом мозгу и као слике сећања се енајају у нове мисли а код животиња међутим остаје ири самом том чуђењу које се шта више честим попављањам све више емањује. И дете које се сасвим нормално развија на сваки иачин да ће огуглати при честом нонављању сличпих опажаја. Овакови оиажаји губе драж новигте која чуђење иропзводи, алп оставља оне утиске сећања, који делују и даље и у колико је дете старије у толико ће утисци других врста, које су веома сунтилне а да би их животиња могла оназити оставити тим јача трага, ако су нобедили били чуђење у детета. Тако на нр. деца ће се задивити кад виде како ј едап човек са улице прилази хромом просјаку који је нао у снег и диже га, или како неко храни животиње. Ако се таким искуством код неколицине не побуди само сажаљење, но се постави и основица и за ову или ону врлину као доброчинство, дарежљивост, несебичност то ће с друге стране подстићи чуђење и делатност разума и код саевим обичних но за дете неразумљивих појава као што су: летење тице, пузање нужа, нод играчке са стола, скакање лопте ири удару о зид и т. д. Код деце може веома често да траје по више седмица на и месеци истраживање узрока код случаја који не могу да схвате, као на пр. што је пад лонте са стола или њезино одскакивање. Кроз ову школу чуђења мора сваки човек сам собом проћи нопово. Дете, које неје у стању да се чуди, неје, као што се ту површио схвата, огуглало, но пема оне оеетљивости која је обична у раној младости те се ни под којим условима ие може очекивати нормални интелелтуални и етичнп развитак његов. Јер код чуђења

утисак вида или слуха, мање утисци иинања, темиературе, мириса и куса делују јако на одпосни чулпи орган и оеећаји ти новлаче ванредно живахна осећања за собом. Осећања ова код чуђења могу се познати и по изразу телесиом, очи су јако отворене и неномичне, касније се јавља и дизање обрва, често са набораним челом, уста се отварају, цело тело је неиомично а руке оетају на оном иоложају у коме су се затекле, дете је сасвим мирно, могли би рећи за часак. Ако родитељи виде ову слику чуђења код свога детета и код појава, која су иначе одраслима сасвим разумљиве, то се томе само радовати могу. У другој четврти године, најкасније при Kpajy њезином, ова Фаза нсихогенезе ваља да је већ постигнута. По]ави ли се касније или изостане ли сасвим то ће и остали духовни развитак бити абнормалан. Све што знамо. постигнуто је чулним утисцима, те ако се ови не прирађују у нама или ако је надражај чулних нерава слаб, то је онда велик иедостатак који се не може надокнадити. И страх је моћан учитељ у детињству. Ну страх се врло често без иотребе злоупбтребљује од дојиља и дадиља без икаквога васпитног основа. Кад би било мање онсена, мање ненадиог застрашивања и хватања одостраг, мање затварања но мрачним собама то би се зацело миого мањи део људи а нарочито жена дао тако лако застрашити и од најнезнатнијих случајева, као што је то сада. Ваља разликовати наслеђени и стечени етрах, који се јављају код деце са нстим спољњим знацима. Јер кад се иојави неодољива мржња према неким животиња, као на пр. свињама, мачки и псима па шта више и ирема голубовима, при првом погледу већ у четвртом месецу, то се не може лако наћи узрок, којим је ова бојазан етечена. Дете не нознаје опасност а бори се ипак. може шта више мало каспије и дрхтати, цребледити, углове уста јако на страну иовлачити, скунити се, викати или чинити нокрете као да хоће да бега, кад види и чује нарпу машину, која и тако са свог јаког звиждања код многог одојчета узро-

Вр. 5. ЖЕНСКИ СВЕТ.