Ženski svet

све до 4. месеца 1 део млека, а 2 дела воде,- од 5 —6. месеца 1 део млека и 1 део воде; од 6 8 месеца 2 дела млека а 1 воде од B—9 месеца 3 дела млека а 1 воде, а носле тог само млеко. За сваки пут, спусти се у боцу натучена шећера врхом од ножа. У води, која се за ово употребљује, укува се јечмене каше: 1 каФена кашпка на 1 / 2 литре воде, иа се онда процеди то кроз танку и чисту крпу. Лонац или суд, у који се кува млеко и ова вода за мешање морају здраво чисти бити ц само за ту цел служити. Боца и сисаљка за то морају се сваки пут иосле употребе добро и у чистој води испрати; особито ваља на то иазити лети. Флашу (боцу) ваља често иснирати изнутра љускама од јаја да се не ухвати за њу ни мало млечне материје, која може киселину стварати. Најбоље је и боцу и сисаљку после сваке употребе спустити у фришку воду да стоји до друге уиотребе. Млеко, којим се храни дете треба да је толико топло, да кад се боца напуни,

да се може држати на веђе очно (заклопац) а да не пече нитп да хлади боца. И док пије дете из те боце, добро је држати боцу умотану у Фланел, да се не исхлади сувише за време док дете пије. Ко на све то добро пази, може одранити дете и тако вешгачки. Но ма на који начин одхрањивали де цу ваља јако пазити па сголицу, па чим се примети да има дете тврду ил сувише лаку столицу, ваља одмах призвати лекара и искагп савета, да не буде посла доцкан. И у једном и у другом случају може се детету од 5 месеци почети давати поред млека номало пишкоте, а од 7. меееца и говеђије чорбе, ал да није масна и зачпнима осута у коју се може размутити и јаје, само да се пази онда, да се то јаје не сгврдне кувањем. КаФу, теј, и друга опојна иијћа не треба никако деци малој давати; а и матере и дојкиње за то време док доје ваља да се уздржавају од оваких пијћа. и сваке срџбе и душевпог нотреса.

РЕЛИГИO3НO И МОРАЛНО ВАСПИТАЊЕ ЖЕНСКИЊА.

ПО НЕМАКОМ ИИШЕ С. Ж. Ijjgg l »>• СаучешЛе. Ж|l1 аосећање У Р а Д° сти и беди дру.llpffiadß | гих јесте основа свију наших друштвених врлина. „Еао гито да чипе вама људи, чините и d|V.(m њима тако и . То је закон. који са А неба долази. Ко сам саосећа, кад туђу y] несрећу видн, тај не само да ће сажаљевати, но ће и гледати, да несре ћу ближњега свога ублажи или сасвим од клони. Женскиње, у којега је врлина саучешћа развијена, не може друкчија бити, до ли: добра кћи, добра жена, добра мати и усрећитељица у сваком одношају живота. Ако би се ова особина икоме зажелети могла, то би она нонајвише женскињу нужна била, јер се цело њихово опредељење на томе оснива, да буде учесница и помоћница. Врлина саучешћа јесте поуздан извор добровоље. Оно узвишава добро п нежпо

понашање деце према родитељима, особито у време родигељске старости, што ови тако обилно и праведно и заслушују. Начин, којим би се у деци ова врлина укоренити могла, састоји се у томе: да и ми сами своје саучешПе у бедама и невољама других изјављујемо; или да казујемо свирепа дела, и дирљиве догађаје не само о људма, но и о животињама. Једна једина реч у згодно време, кад опазимо, да деца животиње киње и муче, може неизгладиви утисак за собом оставити, тврдоћу умекгаати, и основу саучешћа положити. Истина да ми не можемо дуго оистати, а да жива створења, или каково биће у клици не нотремо. Човеку је допуштено, да животињама, ради своје потребе, живот одузима ; али ко из горопади животиље кињити и убијати може, тим иоказује немилоерђе и грубо, неуглађено осећање.

Вр- 4 ЖЕНСК.II CBET.