Ženski svet

већ видим, да нијесам у рођеном мјесту... Видим, да је све сан био. .. Па, ако је и еан, блажи ме, а нада ми обећава, да ћу се опет загрлити с’ вама... Брат твој опет ће се с вама здравити и веселити. У туђем је свијету тешко и претешко... Али ми одмах лане, чим видим папредно, здраво, јуначко, весело и задовољно моје Српство. Радујем се срећи срнској, јер се род буди, тражи себи науку. . А који народ напредује у просвјети и науци, томе је будућност сјајна близу. Сејо! Као што ја љубим рођено мјесто, тако и ти љуби науку и њен ејај „ Колико ко знп, толико и вриједа “ , красно вели српска пословица .. Ти као мати, треба прва, да млађим дајеш иример; да учиш, читаш, проучаваш, унознаваш свој народ. Човјек се до смрти учи... Ни сви л.уди све не знају! а некамо ли једна особа.. . Али, ништа зато! Од малена изађе големо. Тако и ти свом подмлатку омили књигу то највеће и најскупоценије благо овог вијека, а и свијета. Научен човјек миран је, задово.љан, разговара се са најмањом тварком. Из цијеле природе, проучава величину дијела Господњих... Унодоб.љава се свемоћном Богу, који је почетак сваке твари. Нанротив: не научен човјек хладан је, незадовољан, све му је празно —мрачно... Ни у чему не налази сласти... Живи тијелом, а дух му је далеко отишао изгубио га!! Примјер науци показао нам је искупитељ цијелог рода учитељ над учитељима Исус Христос Он је учио свакога. Ко га је год што запитао, дао му је Христос благијем ријечима, пуним поуке одговор. Незналице је поучавао .. Твој искрени брат:

Заслијепљене Фарисеје лијечио науком науком љубави ирема ближњима... А, сејо! Ко је теби најближњи ?... Једино твој пород, твоја дјеца, за коју ћеш ти кад било рачуна давати... Улиј у свој пород праву вјеру. . јер ко право и истииито вјерује, право ће му и бити. Ко вјерује у Бога, Он му и помаже. Учи дјецу своју хригаћанским врлинама. Синови и кћери биће прави, дични иравославни Срби и Српкиње. Моли се и ти Богу за њих! Они ће ти то платити, у твојој сгарости, и то тек онда, ако си и ти њима добра била ако си их, како ваља учила и васпитавала. На трну се може оплеменити и ружица, па кад је тако, онда и ти једина можегп свој подмладак са крива пута извести, само трудом и радом, предходећи свагда са лијепим примјером ; иначе -- иначе сејо! не реци да си мати! Твој рад платиће ти се вјеруј брату! стоструко... Мирно ћеш проводити старачкедане наслађавајући се у честитом своме подмлатку својој њези. Љуби и ти своје родно мјесто љуби мили срнски завичај, који нас је од ностанка, чувао, чува и чуваће свагда, ако се и ми према своме завичају умједнемо понашати; чувајући да нам на наш завичај никаква љага не падне... коју би случајно туђин могао пресадити новијем обичајима искоријењујући и газећи наше славне и старе српске обичаје. И у ти сејо! као мати можеш много и много учинити. Потомство твоје благодариће ти, српска мајко... Твоје златне рнјечи зарезаће у своја срца, а ја брат твој, тебе ћу љубити, истинитом љубави братинском. Из даљине поздрав прими ! Фоч а, на Херцеговини 1892. године. Марко.

Дописи

Вуковар 24. Фебруара 1892. Свагда сам настојала да реч одржим, то су ми била увек начела моја - ал ево овом нриказом пе могох, одмах, као гато сам требала и хтела, да вам се јавим. Обећала сам да ћу вас известити о забави, коју је приредила срп. женска добротвор. задруга вуковарска на дан Сретенија (2. Фебруара о. г.) Дворана беше дупком пуна, све летте и одабране публике, све наши честити Срби. Беше до* вољан број и иновераца Дворана је била, дивно окићена са ћилммовима и српским

пешкирима и госнође заиста показаше ту леног и здравог укуса, што је свак живи казао, који је дворану видео. Госпође одборнице дочекивате госте при уласку и предусреташе сваког својски и иуном љубазношћу те онда их „аранжерима а нре дадоше, који госиође у дворану ув< дитне. Тај начин дочека ми се веома доиао, јер су домаћице по старом сриском обичају предусретале сваког са леиим речма: „добро нам дошли!* иста реченица „добро дошлгГ' била је са велаким словнма у дворани исиисава.

ЖЕНСКИ СВЕТ. Бр. 4