Ženski svet

Програм не беше велик али одабран. Играо се »Бангалоз“, весела игра у 2 радње. Комад је одигран врло добро у тренутдима смо заборавили да дилетанте гледамо. Особе г. Паја КиФус (Валтазар Гашиаровић) одиграо је врло добро своју улоГ У> KO j a , ј е приличи о ц велика и иотешка. Гђца Јулка Николићева (гђу Гашиаровић Аницу) верно је и с пуно нежности нри казала, чему je много донринела и симпатична нојава гђцина. Гђца Љубипка Николићева (гђцу Персиду рођаку Гашиаровића, матора Фрајла) нас је збиља изненадила са тако вегитим приказивањем те заиста тешке улоге. Гђа Катица Бингулац (Добрићку) одиграла је њену улогу верно. Гђца Ленка Филиповић (Јелпцу кћер Добрићке) била је врло мила. Г. Љубиша Михајловић (Песник Душан Вранков) без сваке мане. Г. Момир Протић (Федор Зарић Бангалоз) беше своју улогу иодиуно сватио. Јова Баповић (Адам стари слуга) беше изврстан и у опште сви одиграше као шго већ рекох без мане; евала им свима! Живили! Осим овога изнешена је и приказана жива слика: „Уз’о деда свог унука“. То

беше заиета дивно! Деда (г. Миша Поповић) сеђаше на срединн нозорнице у шуми са гуслама у руцн нагнут унуку (Жарко Дробац 10 год.) који га нетренимице гледаше слушијући зар дивну народну несму коју му деда у мислима казиваше. Вила (гђца Барка Стојшићева) над главом им држаше вепацлаворов венчавајућ седог гуслара и с њим народну песму; венац од 6 девојака „вила“ (гђе Јелка Рогулић, Љубица ГТетровић, Љубица Бингулац Зорка Врачарић, Љубица Црногорац и Јулка Ншголић) окружаваху их. Слнка беше, ал шта да вам вазда говорим, слика беше божанственаједина мана само, светлост беше слаба, ал инак дивно је било Пре иредставе између првог и другог чина и међу комадима и слпкама, свираше војничка музика „цара Александра 61 регемеите “ Да ова каиела добро свира о том је свак уверен ко их је ма само и једанпут чуо. Играло се до зоре доходак беше укупно ф 493.35 трошак . . . . ф. 191.48 чист ириход ф. 301.87 и та свота сведочи како је усиех сјајан био. Нада.

БЕЛЕШКЕ

ИЗ ПРОСВЕТЕ.

Јан Аиое Коменски. Прошлог месеца марта 16. (28.) дана навршило се 300 година, како се родио Јан Амос Коменски, Чех и један од најзнаменитијих и најученијих људи свога доба. Писао је врло млого а ионајвигае о васпитању деце. Он се сматра за оца и оснивача данашње васпитне науке. Први је он иочео говорити и писати да васпитање треба да је опште за мушке и женске и за све друштвене сталеже једнако нотребно и обвезно. И он је за најважнији чинилац у васпитању сматрао матере и породицу, а за најприроднију основу матерински језик. Са особитих заслуга за васпитну цел нро славили су тај дан његове 300 годишњице сви просвећени народи у Евроии и Америци па и ми Срби и Хрвати иисмо изостали ; па тако и наш лист ваља да се сети тог трудбеника и великана словенског овом ириликом и да мудовикне: Слава!

Женски свеучилишни професор. У течају ове гакол. године примљена је од академског сената тђа Емилаја Кчмиин за ироФесорку циришког свеучилишта, да предаје тамо римско и енглеско право Ова је госнођа свршила на том свеучиЈшшту правни Факултет с одликом, па је после тог била неко време у Амернци и сад се прошле јесени вратила у Швајцарску. На њеном приступном предавању било је ванредно млого слушалаца и пожњела је општи и сјајан успех, те су јој госпође Циришкиње приредиле тога вечера величанствен банкет. Дуго времена се тамо у публици само о том и о њој говорило. Данае има на том свеучилишту око 150 женскиња уписаних. Женскпн>е нред сабором. Женскиње у Пруској подиеле су земаљском сабору молбу, да се дозволи, да и женскиње могу иосећивати свеучилишта и да се и за женске оснивају гимназије. Први предлог је од дотичног одбора упу-

Вр. Г ЖЕНСКИ CBET,