Ženski svet

грашку. Већ је три дана, како има три ствари, о којима. се ]едиио наши принчеви разговарају: једно је нестрпљење кад ће грашка јести, друго задовољство и тријумФ кад су га јели, и треће радост, да ће га оиет скорим моћи јести, Има дама, које су изобиљно вечерале за краљевском трпезом, ua ипак, кад су отишле кући, ире него што ће лећи да сиавају, појеле су по нуну чинију зелена грашка, не марећи макар и стомак поквариле. Таква је дакле мода и свет је као луд за зеленим грашком“. На реду је сад иосле варива да споменемо иирипаџ, који је од најважнијих средстава за храну на земљи, јер има 800 милијуна душа у Кини, у Јапану, на ма лајеким острвима, у Индији, Перзији, Арабији, Турској, Оеверно.ј Африци и у Пор тугалској, који живе скоро једино од пиринџа. По свему, што се данас знаде, пиринаџ је иореклом из Индије. На три хиљаде година ире Христа, пиринаџ је била једна од главних биљака у Кини, где је пиринаџ врло згодно неговати, јер има тамо ваздан подводних низина и долина. Војевањем Александра великог, краља мацедонског, иренетен је пиринаџ са обала Еуфрата и Тигриса у Јевропу и римским гурманима ииринаџ је био иосластица. Но Хорац нрича, да пиринаџ још није свуда у обичају, да се једе. Арапи су пренели ииринаџ у земљу на нилском ушћу, где је особито успевао и иостао права благо-

дет за сав Мисир. Исто тако с успехом неговалн су Арапи ииринаџ и у Шпанији. Око половине XVI века почели су пиринаџ сејати и у Пталији и тамо је временом тако у јакој мери то рађено, да се законом морало стајати на пут. А то је зато, што пиринаџ треба много воде, те су због тога читаве покрајине вештачки поплављивали; но такве су поилаве изазивале опасну грозницу маларију, због које су многи умирали И данас још у Италији постоји закон, да се близу већих вароши несме ниринаџ у велико сејати. Талијански пиринаџ је изврстан, и само је од њега бољи американски из Каролиие. У Америку је пренесен ииринаџ тек године 1701. и то из Мадагаскара. Сејање пиринџа у Америци је наиредовало врло брзо, тако да га је наскоро било и сувише, па је остајало и за извоз. У Немачкој се пиринаџ у великој мери у народу троши тек од последњих тридесет година. Па и код нас требало би сви позвани Фактори да настоје око тога, па да се потрошња пиринџа у народу што више увећава, јер је пиринаџ у правом смислу народна храна. Скоро сав пиринаџ, који се иродаје но трговинама, расте по мочарним земљама; планински ииринаџ који се негује на сувим висинама, сеје се само у Индији и много ]е бољи од онога, што расте по мочарним земљама. (Свршиће ее.)

БЕЛЕШКЕ

ИЗ ПРОСВЕТЕ

Срнско новосадско забавигате отночело је делање своје светле недеље; деца се у њем ( сваким даном мложе; за нрвих 10 дана искупило се 34 деце а придолазе и даље. Начелиица' и одборкиње посећују забавиште сваким даном, а учитељица је, гђица Мара Симићева, одушевљена за свој позив, те тако су сви изгледи, да ће ова установа лепо напредовати. Срн. в. бечкеречко забавиште. има 30 де це уписане; за забавиљу тога забавишта изабрана је вредна учитељица гђица Зорка Рашковићева, која је од Дмитрова дне ирошле године, од како се то забавиште отворило, научила де-

sцу око 20 пеемица и игара. Државно школско надзорништво известило је вбечкеречку добротворну задругу, да не може иотврдити за за бавњљу ову вредну учитељицу, док по државном закону од 1891. г, не набави себи оспособљење у смислу тог закона; а пошто је та школица веронсповедна установа, то но нашем мњењу, не треба ни да иде на одобрење кр. уг. министаретву, него нашим аутономним властима, а државним надзорницима тек знања ради. Ако се не варамо, правила бечкеречке задруге имају као и иовосадска, у напред одобрену дозволу, да нодижу оваке школице, те онда отпада свака нова пријава и тражба за то. Ако је то са-

Бр. 5. ЖЕНСКИ СВЕТ.