Ženski svet

не само да му очи вади, но му и живот подгриза, на има их, који се још хвалише тим делом ! Па може ли се онда то звати свешћу хрншћанином! Стотипама их има, који на туђу ироиаст чекају те тамо трче, велећи, у пужди је лахко доћи до његова добра; дочим би хришћански и човсчапски било, да му је иомоћи нружио да се од проиасти сачува. Али у место тога жури се сваки да се наслади над иропалом лешипом. Тврдо срце у место сузе, камен рађа, а несрећног цсо свет бије! Чим се зло нојави цело се село спрема у песрећнога да загорчи дапе још већма не обзирући се на то да му је његове певоље доста. Почнеш ли проиадати, један другог уиуliyjy, пази да што нре нроиадие, боље ће и за пае битн. Ал зато се сваки нритворпо вајка, свак има нривидпа саучешћа но то*су само речи! Док имаш, имаш и иријатеља, а деси се, да си мпоге, многе у добру номогао, али запамти, да ти тај обично у несрећи пијвнше горчпне иружа! Ал, теши се! Мајка ждребе пахрани, оно се окрене и хпта се на њу! Псето се дотле умиљава док га ие нахраииш! Свећа другом светли а себе троши! Добра дела пре се забораве него рђава. Мма их доста, који нуде своју помоћ,

У Турији.

ал онима који је у ствари пе требају. Или реците, можеш ли добити помоћи кад је пропает ту? Докле ти је триеза изобилпа, изобилан је и број пријатеља. Богату је свако пријатељ. а сиромаху ни брат рођени, људи радо сипају у пуно буре и драговољно часте онога, ко пије ни жедап пи гладаи. Ако имаш иуп таваи пшепице добићеш у зајам јечма, али ко ће иозајмити оном ко,и пишта нема. Но зашто нееретни мс смеју губити присутиост духа, јер жив ie Бог, који заштићава иодједнако проиалог, иесретног, невољног, као и богата, сретпа и задовољна. Човек певољи и беди треба да се одупре јер у томе је његов човечански понос. Јак дух све савлада и пајвећу песрећу, људи слаба духа очејавају а cnaжни се дижу. Поштен буди, одважан буди, бићеш сретап. „Чини оио другом, што си рад да теби други чини Труди се, бори се као гато јаком нриличи Буди добар и ногатен, не сврћи с ноштене етазе, и онда си одговорио човечанским дужностима ! Српкињо драга ! Те велике врлипе стварају се из малена; гаји твоје малише у тим врлинама на си и ти твојој материнекој и сриској дужпости одговорила, јер народна пословица вели : „Не даје онај који има, већ који је научиоА

Прерадио : Јов. З. Медурић.

пријатељици.

Каку песму да ти иишем; Оћеш тужну ил веселу, Дал’ о цвећу, ил’ славују, Ил’ о другом које чему V

А © цвећу и славују; И о другом које чему, Нек невају људи сретни, Чије цвеће још не свену

Ако хоћеш нссму тужну, Најбол.а ће онда бити, Кад станемо заједнички Непрестано сузе лити.

Мсни туга нек остане: Јер ја љубим име њено, Још од онда, од кад ми је „Злато моје сарањено.“

А веселу еамо мани, Није више за ме она, Њене речи личиле би, Откуцају смртиог звона

Јела.

ДАНИЦИ....

Што ме питаш, што сам тужна Што ми лице бледи вене? Не нитај ме, јер никако Разумети нећеш мене.

Весела си, ведра, чила, Осмејак ти' лицс краси: Пуно ти је срце миља Весели су твоји гласи!

Тако ерећна и весела, Навек 6ој’ да Данче буди. „Нашта уздах мојих груди | Срећу твоју да номути“.

Јела.

106

ЖЕНСКИ СВЕТ Бр. 7