Ženski svet

мјесец дана, али таки пост да по цјели дан ппт једу, нит иију, нит нуше, тек у ноћ се ивтаре (омрсе) и онда иреко цјеле поКп проводе се н веселе. једни друге позивају па ивтар уз Рамазаи, особито родбпиа и иозпапици позивају се на ту гозбу iuto бива кроз цјео мјесец дана. Гдје има Мухамеданаца тамо су ноћи ове врло ве селе и живе и онда су им и дућани и пеке радње отворене. Прп свршетку Рамазана настаје бар јам (иразннк) три дапа, то су им највиши празници ; у те дапе се обуку у пајл.епше одјело, између себе иоходе се и поздрав л.ају са овим рјечпма: „Барјам бумбареli<»jiau, што зиачи : „сретан празпик а и т. д. Тада можеш виђети гдје мушкиње иду у иоходе, иосећи у златом везепој марами парапџи, зумбија (слаткиши турскп с медом) сапупа, мирпса п друшх таких сит ппца те поклањају дјевојкама, и родбини, мушкп опда могу са жепскињем разго варатп и у харем уппћи (у собе гдје су жепске) ако су у сродс/гву, тс са њима еиl)етп, гдје нуше па чибуке, ка<г*у нију. разпа јела п слаткише једу. Јела и слаткпшп овп прнправе се п зготове пре барјама на неколико даиа, особито папрепици (IО су колачн турскп од брашпа с медом кувапи) пе смпју фцлити, који се о овом барјаму парочпто кувају. Код Мухамеданаца. је велика жртва Г>огу нринешена ако оде на ћабу (истина да је опасно путоватп, млогп се ноболу и умру). Који Мухамеданац намисли па ћабу да иде, треба прво браду да запусти (јер Турцп браду поштују, човек с брадом ие сме лагати). На мјесец дапа нред иолазак оојавп Хоџа у џамијама ноимепце хаџије, који на ћабу нолазе, п од тога дана до лазе Мухамедапци па бумбарећ (честитку) пбвоме хаџији. Нове те хаџије часте, дају вечере код сво]е куће све док пе иођу, а то кошта доста трошка. Сви иознати, особпто родбииа, доноси хаџпји ирп полаеку брашњепице (ноклопе) као : кошуље, илатпо свнлено, чевре златом ве.зепи (јаглуци), н још другн ручпи радова и онда још слаткпша : урмашпца, улутме, баклаве, локума, пекспмета, напренпка, гурабија, ђул пите u т. д. (Ово су слаткпши, којп се код ту-

рака кувају). Хаџија ие сме у ноклоне дирати, него мора све оставити, ако би био без наФаке (прехраие) да умре онда се ти дарови сваком евоје враћа, а кад се с ћабе здраво кући поврати, опда хаџија доноси еа ћабе дарове онијем, који су му те поклоне давали т. ј. ћабински тесниљ (бројанице) сапун, нанијала (маст мирисава) антерилука (басма за жен. хаљипе) бузензето. то )е нека вода бјела, коју Мухаме дамци држе да је света, те когод на омђелдију (добродошлицу) хаџији дође, иије ito мало од те воде, и ко се наиије од те воде мора нраво чинити и ностуиати, пеемије лагати, пити шго криво чинити. Кад пођу хаџије од куће сврате се у џамију а тако и кад се врате, гдје се по обичају дова (молитва) учипи и онда полазе на иут праћепи мноштвом Мухамедаиаца, а родбина их и даље од мјеста иснрати. Од Рамазапског барјама, до Хаџиларског барјама три су мјесеца кроз које време Хаџије већ на Меки буду, Док нису уре ђепи иутеви били, Хаџијама ;је требало путовати сувоземним путем, док иду и врате се ио годину дапа прође а сад траје 6 мјесеци и маље. Кад Хаџије приснију па ћабу т. ј. на Меку сваки се мора ничах (оженити) што тра)е само за вријеме његова бављења на ћаби, на кад иође кући, он отпусти исту жену давши јој новчану накнаду онолико колико су при ничаху уговорили ; то је код Мухамедапаца законита ствар. На Меки, кад је Хаџиларски барјам, клањају све хаџије ђјуму (то је особита молитва на ћаби Хаџијама (сваки закоље курбан (овна) осим тога кољу се курбапи у сваком мјеету гдје Турци живе, кад је Хаџиларски барјам. За вријеме бављења Хаџипа на ћаби хаџиница т. ј. жепа Хаџина пикуд не излази из куће, ма какав случај да буде изваи куће тако је обичај код Мухамеданаца, а кад Хаџије хоће да дођу, онда тек иастаје весеље, мушкиње иде у сретање нред њих на -коњма. Кад Хаџије срегно стигпу кући онда тек пастају гозбе, родбипа и иознаници долазе му кући п ноздрављају га овим рнјечима: „Олиђелдум Хаџија‘ ;

104

ЖЕНСКИ СВЕТ. Бр, 7.