Ženski svet

метал, без чега се сзд ваљда не би знали ни маћи, одкуда да је он међу људма најпозније познат ? Одкуда је то, да су људи пре познавали злато, бакар, калај и сребро, на и остале метале а за гвожђе да још нису знали? То је отуда, што се сви ови изређани метали налазе у земљи готови, чисти, а гвожђе, најважнији међу њима за човека, не налази се на читавој земљи нигде го тово, чисто, не налази се тако, да га чо век може само узети, па одмах ковати или разне ствари од њега правити, већ се налази сасвим другчије, скривено. 11a човек је пре упознао оно, што лежи пред њиме готово што се сјаје, него оно, што ie пред њиме скривено, што мисли, да је камење и земља. На земљи нашој дакле нема гвожђа готовог, него морају тек да га људи 310товљавају. Знамо, да ексери, који су у капије и тарабе укуцани, да носле неког времена на киши и влази захрђају, тако, да после можемо са њих ту хрђу као жут или црвенкаст прашак састругати. Тај прашак је постао истина од гвожђа, али није више гвожђе; у томе прашку има гвожђа, али оно није више само тамо, не изгледа нам више да је метал, и пре би рекли, да је каква земља. Има у нашој земљи много таког камења што изгледа као та хрђа, или у коме има таког прашка као гато је хрђа. Из тог камења добијају људи гвожђе, и тако се камење зове гвожђана руда. Ове се гвожђане руде у разном облику налазе свуда но нашој земљи где мање, где више ; и оне државе, које су у тим рудама богате, а имају поред тога и до ста угља, те државе и много гвожђа иро изводе. Така земља је Енглеска. У Енглеској не само да има много гвожђаних руда, и не само да има много угља, него угљени мајдани су близу ових гвожђаних, или су баш и заједно, па је онда лако у њима гвожђе добити. С тога и јесте Ен глеска у нроизводњи гвожђа међу свима државама у свету прва. Зиам, да је и многа домаћица, ири куповању, чула од трговца „али узмите само, и ослоните се

на мене, то је прави енглески челик“. Гвожђе се из његових руда мора топити ; а топи се у нарочитим пећима за то удешеиим. Те су иећи око 15 метара високе и направљене су баш код улаза у мајдан (ако је бреговит предео) тако, да се оно камење носи (гвожђане руде) на колицима иреко начињене ћуприје, која cuaja отвор мајдана и горњи део пећи, иа се у горњи отвор (гротла) изручи. Друга колица вуку са друге стране угаљ, иа га сипају такођер у пећ. Тако сипају у пећ таван камења, таван угља. Кад наиуне пећ, онда запале угаљ, и за ћеко време почне сав угаљ у иећи да горе. Од те јаке ватр,; се и камење почне топити, па пролазећи кроз усијан угаљ, овај одузима све оно, чега треба гвожђе да се опрости, иа да остане само као метал. Тим тоиљењем се слеже све што je у пећи, а они одозl о сииају на ново оно што је на реду, било угаљ, било камен. Гвожђе које се сад у пећи, помоћу угља, оделило од својих сапутника, које је сад дакле само за себе, метално, то гвожђе је од те јаке ватре у пећи истопљено, течно. Камење, што је у пећи, такође је истопљено течно. Обе ове течности сливају се доле, и скуие се у долњем делу иећи; гвожђе као теже, доле, а камен, као лакши, горе. Баш као кад успемо зејтин на воду ; вода ће бити на дну, као тежа, а зејтин плива над водом, као лакши. Гвожђе има свој отвор, куда из пећи излази на поље; а истопљен камен опет свој отвор, куда излази. Но то не тече неирестано. они раденици тамо знају већ, кад се у пећи толико накупило, да треба отворити. То бива обично сваких 6 сати. Онда пред онај отвор, куда ће истопљено гвожђе излазити, подмећу као неке тенсије, и те тепсије наиуне истоиљеним гвожђем, кад се то охлади, имамо погаче од гвожђа. На друго) страни, где гече истопљени камен, могу се такођер калупи подмећати (у облику цигље), па кад се охлади, имамо камените цигље, које су тако глатке као да су од стакла Тима цигљама онда калдрмишу путеве и стазе, као што се то може видети око Решице и Анине у Банату.

Бр. 3. ЖЕНСКИ СВЕТ.