Ženski svet

Но то су последице нашег слабог мара за више женско образовање. Ми смо дуго времена оставили сав женски нараштај без икакве наставе, а кад смо му почели пру жати вида. а ми смо му износили лажне, туђе предмете за углед, те смо га отуђили од нагаих светиња и данас тај нарашта] слабо познаје свој језик, своју веру и своју прошлост, а што ко не познаје, не може ни волети, иа ни љубити. За то морамо што ире скренуги на други пут, морамо што више својих завода иодизати и у њима наш женски на-

раштај гонити, да се ту напаја чистотом народних светиња, па кад се ту оснажи душом и телом, можемо га онда пустити и у стране заводе, у туће руке, без опасности, да ће нам се народна особина затрти и да ће се збрисати из груди Срп кињица онај мирис, што заноси Србина и његову душу. Панчевачкиње су својим постунком оиравдале позив наше више девојач. школе, а животом и јавним радом потврдиле наше назоре, за то, нека је: Слава Панчевкињама! ГВОЖЂЕ.

Жуд год се окрене домаћица, ма какав кућевни иосао да се ради, ретко ће то кад ироћи без ствари која је направљена од гвожђа. Кад ради у кујни, ту су ти силпе гвоздене ствари: нож, сатара, па сад већ и гвоздени судови, лонци, гаерпење. Ако хоће штогод да сашије, ту ти је игла, маказе, шиваћа машина. У сиште за какав се год посао ухвати домаћица у кући, ретко ће кад ироћи без какве гвоздене ствари. Но у колико више налазимо гвоздених ствари код разних заната Скоро сва опрема, сви алати су сад од гвожђа. Па не само да су разни алати од гвожђа, но има заната, који баш са самим гвожђем и раде. Ту вам је ковачки занат, па браварски, па лимарски и још други. Кад погледимо сад на карту ма које државе у Европи, ми ћемо видети, како је жељезничком мрежом испреплетена; а за градњу жељезница се гвожђе у великој мери уиотребљује. Цео пут, по коме жељезничка кола иду, гвоздеп је. Колау свом долњем делу од самог су гвожђа. Друге опреме на жељезници су такођер од гвожђа. Парне и друге машине су такођер од гвожђа; у новије доба видимо да се већ и при зидању кућа гвожђе употребљује место дрвених балвана, а има у свету и такових кућа, које су од самог гвожђа зидане, тако, да на њима осим стакла нема ничег другог, осим гвожђа.

У опште видимо, да је гвожђе сад така сгвар, која све више и више истискује све остале ствари из употребе, што год може бити гвоздено, све се сад од гвожђа ирави; ирави се чак и оно, за чега се држало, да не може бити од гвожђа. И то ширење и отимање маха, истискивање других ствари гвожђем, спада баш у данашњи век ; у наше доба је гвожђе иостало тако, да се даје уиотребити за свашта. А иостало је за то, јер су људи измишљавањем разних справа могли дотле да га дотерају, и ко зна шта још предсгоји идућем веку, ко зна шта ће још све бити онда гвоздено ? Но није то увек тако било. Док су људи у врло иростим околностима живели, док нису имали таке и толике потребе, док нису имали таких начина за добивање гвожђа, онда се гвожђе скоро само на кућевне справе ограничило. Било је шта више и таковога времена, када људи гвожђе нису ни иознавали, када су своје покућство, што је сад гвоздено, правили од бронса, или у још старијим временима од камена. Гвожђе је метал, као што је то и сребро, злато, бакар, олово и т. д., но није оно такав метал, кога људи од нај* старијих времена иознају, има метала, који су много старији, т. ј. људи их из много ранијег доба нознају, но што су познали гвожђе. Па одкуда је то, да се тако преважан

36

ЖЕНОКИ СВЕТ. Бр. 3