Ženski svet

ЗА ДОМАЋИЦЕ.

тељску. oсим тога ће „ Српска Учитељска Зад ру га “, јер тако ће се звати друштво, издавати књижице за школу и народ из оставине покојног Николе Кнежевића, које ће носити наслов: „Спо меница Николе и Ракиле Кнежевића“. Чланова ће бити: редовних (учитељи и учи тељице), оснивача, иочасних, прилагача и доцисних, а плаћа ће редовни и оснивачи по 50 ф. у 10 година, а прилагачи по 3 ф. годишње и добијаће редовни лист, а остали књиге бесилатно Друштву је председавао управитељ срп више дев. школе у Нов. Саду Аркадије Варађанин, заменик му је био: Душан Стојшић учитељ из Сенте, а тајници: Мита Ђорђевић учитељ ново садске срн. више девој. школе и Богдан Свирчевић учитељ в.-бечкеречки, На скупштини је владао примеран ред; дис кусија се водила достојанствено; потврдило се ; да је учитељство наше евесно и родољубиво. Ако се одобре правила од високе владе ; биће ово друштво велики добит за наше културне интересе с ове стране Саве и Дунава. Редовна скуиштина српског учитељског конвикта у Новом Саду, четврта на реду, састала се сутра дан ; после опште учитељске скупштине, 6. (18.) јула о. г. ; опет у леиом броју; а пре скупштине одржан је свечан па растос унокојеним члановима и добротворима друштвеним. Ова је скупштина значајнија од досадањих тиме, што је, поред осталих редовних послова, донела правила за кућевни ред, кунила кућу и решила, да се издаду 5000 ком. обвезница по 5 ф. ; којима ће се народ наш умолити, да даде на ове обвезнице друштву у зајам 25.000 ф. без интереса ; који ће у 25. година исплатити све по 1000 ф годишње. Коцка ће означити ; који ће се бројеви које године исплатити. Друштво ово има већ 24.000 ф. свога готовог капитала. а сигурне чланарине и други нрихода, који ће још утећи за годину дана на 6.600 ф., те тако друштво располаже већ са 30.600 ф. Прошле је године имало друштво три знатна прилагача: гђу Љубицу Радишићку из Сегедина са 1200 ф. ; Арсу Пајевића из Новога Сада са 400 ф. ; новосадску црквену општину са 200 ф. ; које су наменули на фонд пок. Др. Ђ. Натошевића и предала на цели овом друштву. Још је даривао друштву 300 ф у својој оиоруци пок. Дазар Николић грађанин земунски. Осим тога уиисало се до сад 11 нових редовних и 14 номажућих чланова, те тако има сад 129 редовних чланова и 104 потпомагача, свега: 233. Од ових је по извештају председникову умрло 7 ; иступило 7, не уплаћују: 6; остали сви плаћају и обећавају досадаљим својим понашањем, да ће остати вернисвојој иоштеној и родољубивој речи, те ће тако моћи другатво с пуним поверењем отпочети, у име божије ; свој нлеменити рад идуће 1895. г.

За први мах ће се моћи примити сви пријављени питомци. Места ће се спремити за 25. питомаца, за надзорника и надзорницу и до вољап број послужитеља. Кљижевна Задруга у Београду издала је и разаслала већ друго коло ; књига за прошлу 1893. г. У том колу је настављена Доситејева аутобиографија; даље: „Мемоари“ проте Ненадовића; ~Два идола“ роман Богобоја Атанацковића; „Прве жртве“ нов роман Андре Гавриловића; „С Француског парнаса“ стиховни прсводи Вл. М. Јовановића; „Из нрироде“, мањи списи Јосифи П шчића; „Камено Доба“ од Јована Жујовића. Учитељска скупштина у Јагодини. Учи тељско удружење у Србији имало 6. (18). јула о. г. у Јагодини своју 11. редовну скупштину, која је била врло добро носећена; ал слабије од учитељица него иначе. Исту су скупштину посетили и више њих учитеља с ове стране, ма да су у исто време држане у Нов. Саду две учитељске скунштине. Како су у исто време држане учитељске скупштине с ове' и с оне стране, те није могао већи број другова да се нађе браћи у гостима: то се обе скупштине брзојавно поздравиле. Јагодинској учитељској скупштини био је на челу г. Урош Благојевић учитељ београдски. До године ће се држати ова скупштина у Пожаревцу. IX. главна скушнтина „Савеза хрв. учитељских друштава“, држаће се у Загребу 26. јула (7. августа) о. г. и следећих дана. На реду су стављени 10 предмета, међу којима је најважнија расправа г. Људевита Дворниковића: „Може ли се оправдано приговорити начелима, на којима се оснива рад данашње пучке (народне) школе?“

Заливање цвећа. Како је суша настала, потребно је да се залива цвеће и биље, ако желимо да се одржи и да наиредује. Заливање треба да се обави с устајаном водом и у оно доба, кад не сија сунце на цвеће; дакле, изјутра и пред вече. Но од заливања ухвати се на земљи ко нека кора, која после не иропушта зраке на корен, с тога је нужно, да се често земља она прекопа и мрви. Али да се не би зсмља стврдла, особито у лонцу собњег цвећа, а уједно, да не би земља ускисла од силног залпвања нашло се згодно и јевтино средство. Узме се маховине, па се добро исуши, у топлој соби, ал не на огњишту ил топлој пећи. Кад је маховина добро исушена, онда сеизмрви у прах и помепта са земљом. Земља овако измешана не коре се и не кисне.од заливања. Код собњег цвећа није довољно, да се само залива, него и да му се лишће прска сваки дан

122

ЖЕНСКИ СВЕТ Бр. 8