Ženski svet
школу и обратно, док на послетку данас нисмо дотле дошли, да кућа ослањајући се на школу, а школа опет на кућу не васмитава ни једна. Нрава система јесте по писцу „ настава у школи а васштање у куЛи јер по његовом мњењу лежи и узрок томе, зашто има толико рђаво васнитане деце у томе, iiiTO кућа не васпитава, а у школи се на пуни знањем, често врло новршним, па вели: „у настави бев васштапа лежи известан зачетак заблуда и ненослушност у омладине. „ ... Васпитање је велико средство за нреображај; оно пе може опстати без морала, а правога морала без вере не може бити“. „Нико не мора битн мудрац; али свак треба да буде честит човек ц . Н Сад.
Па у колико не захтева од људи да буду сви мудраци, у толико мање захтева то од женских, шта више каже, да је „жена врло образована у исто доба и сувише образована“. * 5(5 .'8 Ово ]е онако на дохват побројана садржина ове књиге, коју би ваљало матере номњиво од корице до корице да ирочитају, а која је од велике вредности и за учитеље, и у оиште за свакога, ко се васнитавањем деце бави, или кога то иитање занима (А има ли кога родитеља, кога то не би закимало). Оваке ваљане књиге заслужују, да се што више у народ pacupoстру, јер само ће тако моћи ону цељ, ради које су написане, иостићи. Нека је преводилица уверена, да је сриској књизи велику услугу учинила. Ла —.
СЕОЦЕ МОЈЕ...
Q Т С /(4 еоце моје мило, дивото земног раја Рашири груди меке, да у те летнем млад, Ко мелем с небна виса пламени твога сјаја Са ледна срца ова односе бол и јад. Да, ја сам дома веће; иод кровом мајке старе Млађана душа моја уздиже бурни лет И сласти мира тиха, те божје свете даре У мене ерче, пије ко росу вео цвет. Најдраже миље среће нада мном небо шири И мирно летом својим носи ми свету над; На крили жића млада, где цвеће вечно мири Са браћом, друзи мили проводим сретно сад. У Сентомашу.
Куд год се кренем само, свуд радост сретам милу, Ко да је Бахус моћни изабро овде стан: Осмејак свуде треити, свуд вољу видим чилу; Што живу душу тера, да дела ноћ и дан. У тихом месту овом често ми срце нлане, А тада душо чедна дивни ти спазим лик Дрхћући к земљи панем, о! сретан да си дане, У који могу бити мом богу поклоник. Сеоце моје мило, дивото земног раја Рашири груди меке, да у те летнем млад, Ко мелем с небна виса дарови твога краја Са ледна срца ова односе бол и јад. Андрија.
ИЗ ЖИВОТА РУСКЕ ЦАРИЦЕ КАТАРИНЕ.
Јречке новине: „Der grosse Auszug der X) Zeitungen aller Welttheile“, што су из лазиле 1789. године, донеле су у оно време у овој великој жени и дарици ове белегаке из њеног домаћег круга. Царица устаје сваки дан у 6 часова из јутра и обавља до 8, кад и до 9 сати са својим тајником државне послове. У 10 сати нрави ~тоалете а иза време док јој дворски Фризер косу намешта,
долазе минпстри и ађутанти да се ноклоне и да приме налоге и заиовести. Око 11 сати, ношто је и Фризер свој носао на задовољство царпчино обавио пошље по оба своја унука Александра и Конетантина или иде и сама к њима у њихове одаје, те нроводи време до 12 сати, Пре обеда прима иосету великог књаза и књагиње и око 1 сахата обедује. При обеду је било увек друштва, обично девет
120
ЖЕНСКИ СВЕТ. Бр. 8