Ženski svet

Лице му бијаше румено као у какве дјевојчице; очи велике и црне, па кад те но г.чеда. е није него те чнсто иодилази нека топлина Нос му правилан, а испод њега стајаху танки брчићи, па увијек лијено засукани А и шта би вам отезао, кад је доста, ако кажем, да је то био младић коме на далеко не би нашао равна, а камо ли у нашем лијеиоме шехер-Мостару. Ама што су га цуре гледале, е то је за причу. Ни е то, него би многа дала све што има, само 'да се назове његова, јер богме није то шала удати се за онакога младића. Па с тога га је свака и у пјесми опјевала, те кад ирође сокацима, а оно си мог’о чути Да је мени момке избирати Ја бих знала, ког би изабрала, Из Мостара Милинице Перу, Што га таког у свој Босни нема У свој Босни и Херцеговини. тако оне пјевају, а он дигне главу, па иде поносито, а баш видиш, како му је драго. И тако он. А његове коне друкчије. Окуииле оне јадну Милиницу, па јој се не даду ни окренути. Што га не жениш? пита једна. Вријеме му је, вели друга. Па . . . млад је, проговорила би Милиница, само да их се отресе. Али то је било доста, па да се кбне још више раскакоћу. Та кад је млад и треба да се жени, говориле би јер ако засгарчи онда богме неће. па га ти нагонила не нагонила. . . . Зар не видиш, јадна друго, какви су ови даиашњи момци? Ако и’ не ожениш кад треба, они онда иђу ђе не треба иа бива свашта, јакако. Ове кбне никад се не би умориле говорећи. Док једном и Милиници свану. Видила жена, да је баш иаметно, да га ожени, на баш почела да мисли, како би му то и напоменула. И једну вече ријеши се. Баш он дошао кући, а она сједе поред њега,

Чујеш, Перо, рече. Шта је, мајко? Видиш . . . ја сам ти, ево, остарила, па и не могу више ... а и теби и мени треба измена. Е, па, дијете моје, није ти друге, него треба да нађеш измећара. Па хоћеш ли цуру?* запита он - Јок, јок, сине, него се ти ли;епо ожени па ето. Пери у очима засија радост, као да га је јарко сунце иза зиме огријало, ама опет се као нромисли: Рано је, рече. Није, није рано. Ето има, Фала богу, ђевојака колико ти душа хоће, па ти само изабери. Он се смишљаше. Хтједе нешто да изусти, ама се трже као да га пчела уједе зајезик. Видило се, да му је баш мучно Док једном баш отвори: Е, па чујеш мајко. Шта? • Ја . . . ја сам давно запазио једну ... иа и она је мене .. . А баш је лијепа! .. Па чини ми се, да је и за нас. Мати се разведри. А која је? Тата. Која Тата? Спасојева. Мати набра обрве, а скупи уста. Перин јој се избор не допаде. Татипа мати била је на рђаву гласу, а свијет вели: „каква мати, така шћи и . Зар ћеш баш њу ? унита га она омет. - Њу. А ја к’о велим, има још ђевојака. Друге нијееу к’о она. Ама није све ни у љепоти. Ја друге не бегенишем. Милиница се оиет нромисли. Није друге, рече у себи, кад хоће ето му је, да ако буде боља од матере. То рече, па иољуби Перу. Нек ти је сретно, рече му . . * Цура у Мостару значи ђевојка, а значи и слушкиН>а. Овђе мислим слушкињу.

Бр. 11. ЖЕНСКИ СВЕТ.

171