Ženski svet

кушавала, својим другарицама паметнији начин провађања, нешто налик на руске чајеве, где се увек има да поведе реч о каквом занимљивом, корисном, научном питању?! Па шта би! Најпре рекоше: славно је, па носле: ту ти и тутило. Немој, кћери, ти се и сувише заносиш идејалима: идејали су поједини. Јога да је и једне искре искрености у том нашем дружењу по јаузновима, ја бих те укорила затвоје речи; али, знам, да ти добро схваћаш. Ни једној од нас ни на крај намети, да може друкчје провађати при тим скуповима. Још да је само тако, као што ти велиш, ни по јада; али, језа ме хвата, кад помислим на заблуде наше: та ми смо запале у страсти, као и мушки, кад еедају за зеленашки сто, да се до у белу зору до очајања картају. Тек нас умор разгања иза оног несретнога стола, са мишљу: никад вшпе! Али коло се води и иде наоколо, па да се сада пустим из кола тога, у ком сам се нашла, готово је немогуће; стотина обзира не допуштају то. Тако је, без сумње, и другима. Ипак, ипак, друго коло ваља повести; читала сам негде, а и сама сам размишљала о томе, да је жена темељ друштву, да она својим радом и поносом подиже клонуле народе, челичи народне карактере, велича славу народну: у њеним рукама ie суд бина народна Него, ми се морамо пожурити, већ је гшла четири часа, још мало, па ће нам данашњи јаузн ночети, коме се ја баш ни најмање не радујем. Тако је завршила Душица и за тили часак беше већ све свремно: сто постављен чаршавом, који је као и салвеГићи, снабдевен красно израђеним везом и почетним словима госпође Анђелије. То је, веле, све она својом руком радила. Фино носуђе за каФу, читави служавници, нрепуњени разног воћа, ђаконија и т. д., показиваху богатство такога једнога јаузна. У то стадоше и долазити и званице. Обично друштво : госпође: Милена, Савка, Иванка, Петрија и Јованка. Три су отказале; али, за то је дошла госноћица ЈБу бица. Она је први пут на јаузну, јер се од скора вратила кући са наука из Немачке, где је слушала природне науке,

пошто је испите у Швајцарској довршила, а бавила се и хемијом. Данас је дошла са госпођом Миленом, тетком својом; магере неје ни запамтила Поседало се. Домаћица нуди, као и увек : али разговор је нешто устегнут, нема оног кикотања и журкања, да се што ире иде у другу собу. Као да су се госиође нешто устручавале од младог женскога учењака; а и Душици је повољније, нешто је живља, него обично. Ја не знам друге, мени се увек каФа најбоље допада код Анђелнје, рећи ће Иванка, тек да ћутање нрекине ; кунујем увек најбољу каФу, мећем и врло Фину цикорију, па све у заман. Ваљ’да добро не пржиш или ти се брзо процеди? рећи ће Петрија Баш не, ја купим већ пржену и самлевену, али увек добијем од најбоље, чини ми се, да је зову јава; је л’го го спођице, Ви ћете нам за цело знати, која је врсга најбоља ? Да, знам, тргне се ЈБубица, која до сад неје ни речи, сем израза учтивости, прословила, баш сам Вам хтела рећи, да је врло неумесно куповаги пржену каФу, јер ту има највише нревара, као год и код млевене каФе. Дешавало се већ, да су читава испржена зрнцад искувана, па онда поново продавана. Самлевеној каФи пак додају талог, који остаје при кувању каФе. КаФане и гостионе продају у велико тај талог. Дакле читаву трговину воде с њима?! запита зачуђено Душица. Да богме, настави ЈБубица. Али од те врсте преваре ћемо се најбоље штитиги, ако купујемо увек цело зрневље. Сем тога додају самлевеној каФи још и тако зване сурогате каФене или цикорије, што ми кажемо ; то је пржено и самлевено семење и корење разних биљака, као ражи, јечма, сунцокрега, даље жира, смокава, датуља, репе и т. д. Таква каФа је мекана и лепи се међу прстима и има у њој готова ше ћера, који се и доказати може. Све те мешавине се могу лако под микроскоиом разазнати. Па зар је мешање цикорије шкодљиво? занитаће Јованка

162

ЖЕНСКИ СВЕТ Бр. 11